ЦРНА ГОРА ЈУРИ КА ЕУ, А ХРВАТСКА КОЧИ ПРОЦЕС Спорна питања могла би да угрозе циљ за 2028. годину
Амбициозни план Црне Горе да постане чланица Европске уније до 2028. године могао би бити угрожен због нерешених спорова са Хрватском.
Загреб тражи напредак у питањима ратних злочина, несталих особа, имовине, поморске границе и брода „Јадран”, док Брисел покушава да посредује између две земље.
Црна Гора би могла да угрози свој циљ да постане чланица Европске уније до 2028. године уколико ускоро не реши отворена билатерална питања са Хрватском, која се односе на ратне злочине, поморску границу и имовинска потраживања.
Амбициозни циљ Црне Горе да постане 28. чланица Европске уније до 2028. године могао би бити доведен у питање уколико Подгорица ускоро не реши преостале билатералне спорове са Хрватском.
Брисел је у уторак био принуђен да одложи раније планирану међувладину конференцију са овом земљом, која важи за „предводника” међу кандидатима за чланство, након што је Хрватска поновила противљење затварању неколико преговарачких поглавља због нерешених питања између две земље.
Црна Гора је до сада затворила 18 преговарачких поглавља, а циљ јој је да до краја месеца заврши посао на преосталих 15. Након тога би државе чланице требало да дају коначну сагласност за њихово затварање.
Међутим, дуготрајни спорови са Хрватском прете да успоре читав процес. Према дипломатским изворима који су непосредно упознати са преговорима, рок који је Црна Гора сама себи поставила до краја године и даље је достижан, али времена је све мање.
Загреб од Подгорице, између осталог, тражи обештећење за преживеле логораше, сарадњу у проналажењу 14 особа које се још воде као нестале из периода рата у Хрватској, процесуирање одговорних за ратне злочине, као и решавање нерешених имовинских питања хрватских породица у Црној Гори.
„У настојању да се пронађе начин за унапређење односа и решавање отворених питања, Хрватска је крајем 2024. године поновила позив Црној Гори на дијалог како би се решила питања која не би требало да оптерећују кључну, завршну фазу приступног процеса”, навело је хрватско Министарство спољних и европских послова у саопштењу објављеном у јулу.
Хрватска такође тражи преименовање базена који носи име Зорана Гопчевића, некадашњег југословенског ватерполисте којег повезује са логором Морињ, као и решавање спора око поморске границе и питање повратка школског брода „Јадран”.
Билатерални разговори на министарском нивоу воде се последњих недеља уз подршку Европске комисије, али за сада није постигнуто решење. Због тога је Хрватска у уторак, на техничком састанку, поново блокирала затварање Поглавља 14, које се односи на саобраћајну политику.
Загреб тренутно блокира и поглавља која се односе на спољну и безбедносну политику, правосуђе и темељна права, као и правду, слободу и безбедност.
Билатерални састанак требало би да буде одржан у Загребу почетком октобра. Уколико буде остварен довољан напредак, очекује се да би међувладина конференција могла да затвори додатна преговарачка поглавља 12. или 13. октобра.
Постоје очекивања да би договор два министарства спољних послова могао да одблокира ситуацију у наредна два месеца, мада нису сва отворена питања подједнако сложена.
„Само је питање времена”, рекао је један званичник за Euronews, под условом анонимности због осетљивости преговора. „Обе стране морају да наставе разговоре. Али овим преговорима не може се унапред одредити рок.”
Управо би време, међутим, могло да буде највећи проблем за Црну Гору уколико жели да оствари амбициозни циљ и заврши процес у наредне две године, док истовремено настоји да одржи замах пред изборе у јуну 2027. године.
Европска комисија страхује да би постојећи билатерални спорови могли значајно да успоре напредак Црне Горе, земље која се сматра најуспешнијим кандидатом у процесу проширења, и активно посредује у покушајима да се постигне договор.
Истовремено, након међувладине конференције одржане у јулу, комесарка за проширење Марта Кос настојала је да увери Подгорицу да чак и ако Црна Гора ове године не затвори сва преговарачка поглавља, и даље може да постане чланица ЕУ до 2028. године.
У том случају, међутим, Подгорица би морала да рачуна на брзо спровођење процеса ратификације, што би могло бити отежано предстојећим изборима у кључним државама чланицама, попут Француске и Шпаније, где снаге деснице све чешће исказују скептицизам према даљем проширењу ЕУ.
„Одлучујуће ће бити колико брзо ће процес ратификације бити спроведен у свим државама чланицама”, рекла је Кос.
