ПРИМОРСКИ ГРАДОВИ СВЕ УГРОЖЕНИЈИ Глобални просечни ниво мора порастао за 11 центиметара од 1993. године У ОПАСНОСТИ И 6 ВЕЛИКИХ НАСЕОБИНА

На листи угрожених градова налази се шест великих градова широм света, и то су Александрија у Египту, која се налази  на Средоземном мору, Џакарта у Индонезији, на обали Јаванског мора, затим Шангај на Источном кинеском мору, Мумбај у Индији на Арапском мору, као и Мајами на Атлантском океану и Бангкок у Тајландском заливу.

Анализа података о морском простору, које је објавила европска опсерваторија Коперникус и на којима је студија Ал Џазире заснована, показала је да је просечни ниво Средоземног мора код Александрије 2025. године био за око 17 центиметара виши у односу на 1993. годину, док је ниво Јаванског мора код Џакарте порастао за око 18 центиметара.

Неколико центиметара, колико показују подаци о мору, не сме се потценити, јер студија упозорава да би се то могло претворити у хоризонтално померање од неколико метара, што прети нестанком читавих великих приморских градова, нарочито с обзиром на то да се стопа годишњег пораста нивоа мора удвостручила током последње деценије у односу на крај деведесетих година прошлог века.

Теоретски, пораст нивоа мора од једног центиметра еквивалентан је померању линије нивоа воде ка копну за око 10 метара на веома равним обалама, наводи се у анализи података.

У пракси то, међутим, не значи да ће се плажа заиста повући за 10 метара, јер на стварну линију обале утичу и природни и људски фактори, као што су таласи, ерозија, таложење седимента, морски бедеми, олује и сама природа плаже.

Опасност по обалу, ипак, не долази само од пораста нивоа мора, јер у неким градовима долази и до слегања самог земљишта.

Конкретно у Џакарти, слегање земљишта појачава ефекат пораста нивоа мора, због чега ниво воде у граду расте брже него што сателити могу да региструју мерењем искључиво површине океана.

С друге стране, студија открива парадокс који представља појаву потпуно супротну оној у отвореним океанима и морима.

Док глобално загревање, термичко ширење и топљење ледених покривача на Гренланду и Антарктику доводе до пораста нивоа воде у отвореним морима и океанима, у затвореним воденим басенима они узрокују повећано испаравање и промене у количини падавина и речном отицању, чиме се нарушава водени биланс.

То је јасно видљиво на примеру Каспијског мора, највеће затворене водене површине на свету, које се из године у годину смањује.

Према подацима хидролошког праћења Техничког универзитета у Минхену, ниво Каспијског мора опао је за око два и по метра у периоду од 1993. до 2025. године.

Сателитски снимци јасно приказују повлачење воде у северним и источним деловима, где су воде веома плитке.

У извештају, који се позива на процене Светске банке, упозорава се да би пораст нивоа мора од свега пола метра, уколико је праћен слегањем тла, могао да доведе до трајног плављења густо насељених стамбених подручја.