КАД НА КРФУ ЗАГРМИ „ТАМО ДАЛЕКО“ – У ЧАСТ И СЛАВУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ (ВИДЕО)
Последњи септембарски дани на Крфу посвећени су обележавању годишњице искрцавања српске војске на острва Крф и Видо и њиховој голготи коју су прошли на путу до ових острва, места спасења и васкрсења.
Тако је било и ове године, када се обележавало 110 година од доласка изгладнеле и оболеле српске војске, што је један од најтежих и најболнијих тренутака у српској историји.
Ово грчко острво у Јонском мору представља једно од најсветијих места српске историје. Зато су и ове године улицама Крфа грмеле песме „Тамо далеко“, „Креће се лађа Француска“, чувени „Марш на Дрину“, које су заокупиле пажњу не само бројних грађана Србије, који су на Крф дошли што као туристи, што као поштоваоци традиција ослободилачких ратова, грађана Крфа, већ и људи из других земаља, који су се радознало распитивали о чему су песме и шта је то што је окупило бројне грађане на тргу испред Музеја азијске уметности.
Домаћини са Крфа су се, као и сваке године, потрудили да се српској војсци ода достојна почаст, а свим гостима пружи топла добродошлица, баш као што су и њихови преци оберучке прихватили 150.000 српских војника и цивила јануара 1916. године.
Ово грчко острво у Јонском мору представља једно од најсветијих места српске историје. Зато су и ове године улицама Крфа грмеле песме „Тамо далеко“, „Креће се лађа Француска“, чувени „Марш на Дрину“, које су заокупиле пажњу не само бројних грађана Србије, који су на Крф дошли што као туристи, што као поштоваоци традиција ослободилачких ратова, грађана Крфа, већ и људи из других земаља, који су се радознало распитивали о чему су песме и шта је то што је окупило бројне грађане на тргу испред Музеја азијске уметности.
Домаћини са Крфа су се, као и сваке године, потрудили да се српској војсци ода достојна почаст, а свим гостима пружи топла добродошлица, баш као што су и њихови преци оберучке прихватили 150.000 српских војника и цивила јануара 1916. године.
„… Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!“.