Ући се може највише у групама до десет туриста, што домаћини сасвим разумљиво правдају обавезом да сачувају мир и не нарушавају интиму и приватност гостију који овде бораве, не баш за мале паре.
На стрву Свети Стефан је 1442. године саграђена тврђава и насељени први житељи, а касније је вековима било културно историјско седиште Паштровића. Тврђава је била опасана зидинама да би се ту могле склањати породице из околних села пред најездом Турака и гусара. Легенда казује да је насеље настало после турске опсаде града Котора, када су Паштровићи масовно са око хиљаду људи притекли у помоћ Которанима и извојевали победу над Турцима.
На повратку из борбе надомак Старог града Будве у близини сада популарне плаже Јаз, уочили су преостале турске галије, па су се одлучили за поновни напад и у тој борби задобили богат плен. Од тог плена подигнута је на острву трврђава са по једном кућом за свако од дванаест паштровских племена, а овако утврђеном граду на острву дали су име Свети Стефан, по имену цркве Светог Стефана посвећене архиђакону Стефану Првомученику која је ту саграђена у време Немањића. Касније се број кућа повећао на 36 па је на острву живело 400 душа, али највећи проблем је био што на острву није било пијаће воде, па су све што им је требало доносили са копна.
Познато је да је Паштровски суд на тераси изнад улазних врата у Свети Стефан вековима делио правду и решавао спорове, па је то место и названо “мјесто од правде”, сто од правде или “банкада”. Овим судом су се Паштровићи посебно поносили, а датира још од 1266. године и краља Стефана Првовенчаног који га је и одобрио. Тај суд заседао је више од четири века. Најстарији писани извор у коме се помиње Паштровски збор потиче из 1431. године када су Паштровићи због опасности од Турака већи били добровољно ушли у састав Млетачке републике. Због погодног положаја Свети Стефан је био трговински и саобраћајни центар Паштровића и имао је велики стратегијско-трговачки значај у време Млетачке републике и трговања са Венецијом. Крајем 19.века место је лагано почело губити значај, када се становништво, махом рибарско, почело исељавати.
Потпуно исељавање извршено је 1955. године, када је острво комплетно адаптирано и претворено у град хотел. Идеју за тај подухват је дао, а једино је и могао својим владарским ауторитетом тог времена, нико други до друг Тито! Није то ничим обележено, али на зидини тврђаве на то време потсећа жућкаста табла са тешко читљивим натписом, која сведочи да је обележена десета годишњица ослобођења од фашизма 23. новембра 1954. Улице, зидови, кровови и фасаде кућа задржале су изворни амбијент, а унутрашњост кућа добила је најсавременији хотелски комфор. Уређење града хотела на острву је завршена 1960. и тада је доживео прави туристички бум! Значајан корак учињен је 1979. године, када је острво повезано са копном, тако да је Свети Стефан постао полуострво.
У време транзиције “Аман Ризорт” је у посед града хотела дошао 2007. године и њиме управља већ деценију. До тада град хотел је имао 118 соба, али је унутрашњост свих здања због комфора уређеног у рустичном стилу сведена на 50 соба, плус осам апартмана у оближњој Вили Милочер, на копну, уз коју су спа-центар и три плаже. Пошто је Свети Стефан културно наслеђе Црне Горе од изузетног значаја, приликом реконструкције града хотела споља се није ништа мењало, али је унутрашњост објеката прилагођена потребама савремених туриста. Свака соба, кућа или апартман су уникатни, дизајнирани као предивна еволуција смештаја који се може видети у тврђавама из 15. века. Сви су елегантни, луксузни и комфорни, а аура историје и амбијента целог острва надвија се над сваком вилом. На копну део Амана Свети Стефан, Вила Милочер била је резиденција краљице Марије Карађорђевић. Испред је Краљева плажа, поред су спа центар и Краљичина плажа само за госте хотела, а две остале плаже приступачне су и другим туристима. Вила Милочер је отворена преко целе године док град хотел Аман Свети Стефан госте прима од почетка маја до краја октобра.
У базену који се налази уз цркву Светог Александра Невског, водено огледало је без игде икога мировало на јунском сунцу. Црква Светог Александра Невског у доба комунизма била је потпуно уништена, али је обновљена, направљена већа тераса и казино. Казино више не ради, јер није по стандардима хотела, али када је “Аман Рисорт” дошао 2007, дошло се на идеју да се ту на тераси направи базен. Међутим, ту су нађени остаци цркве и она је у потпуности реконструисана за рекордних 29 дана, а базен је због тога мало померен у страну. Поглед на море из базена је загарантован, а уколико гости пожеле целовит поглед на Будвански залив тај ужитак се може приуштити из бара који се налази на врху каменог гребена.
Дневни боравак у граду хотелу, сада званичног имена Аман Свети Стефан, стаје од 1.200 до 5.000 евра, а љубазна домаћица објашњава да за ту цену добије и доручак. У обиласку нас је с послужењем сустигао предусретљиви конобар. Чаша хладног сока од малина с пуно леда добро нам је дошла за опоравак од ценовног шока! Задесили смо се на месту где бораве гости дубоког yепа, који то лако могу да плате, а како смо чули најбројнији су богати Американци, Руси…
Није нам преостало ништа друго, него да се бесплатно сликамо пред некадашњом Вилом 118, преименованом у Вилу Свети Стефан, у којој су три апартмана у којима ноћење са доручком стаје 5.000 евра. Вила је специфична по томе што може да се подели у три велика апартмана, на два нивоа. Највећа соба је од 165 квадрата. Унутрашњи дизајн радила је Денистон компанија из Малезије и главни архитекта је био Жан Мишел Гати. Приликом обнове настојања су била да се унутрашњост уреди у складу са историјском причом острва, да се гостинска соба претвори у рибарску кућу са рустичним зидовима и прородним материјалом. Сазнали смо да је један богати Рус недавно недељу дана са својом свитом боравио закупивши читаву вилу са три апартмана. Има се, може се!
Град хотел Свети Стефан има четири православне цркве! Надомак улаза у град је црква посвећена Преображењу и датира из 17.века, фреске баш нису одвише сачуване, а из времена Аустроугарског присуства остављена је зацементирана јер су је користили као магацин. Одмах до цркве је здање једног из племена Паштровића, са спомен плочом на зиду обраслом бршљаном, у част овдашњег песника и револуционара из НОБ-е Стефана И. Митровића (1909 -1985), јер је то његова родна кућа. Нисмо род али због заслуга - и презимена! - ред је да га поменем.
На најузвишенијем делу града у средишњем делу Светог Стефана су две цркве посвећене Светом архиђакону Стефану Првомученику. Мања црква је најстарија грађевина подигнута на острву у 15. веку, у исто време када и најдужи зид тврђаве, кажу да је тадашњим житељима служила као нека врста спиритуалне заштите, а највиша је кота острва. За већу цркву Светог архиђакона Стефана Првомученика која је подигнута у 19. веку, највероватније на темељима цркве из 13.века, од догађања новијег датума позната је по томе што су се у њој венчали прослављени српски тенисер Новак Ђоковић и његова изабраница Јелена. Ноле је тада острво Свети Стефан и Вилу Милочер узео у закуп на седам дана.
Милорад Митровић
