На почетку овојесењег излова рибе, започетог претходних дана у рибњацима, па и “Капетанском риту” који се простире на преко 650 хектара и један је од највећих у Србији, Атанасов указује да се све више рибњака или се гаси или смањује површине под производњом, уместо да се рибарство искористи као велика развојна шанса.
"У Војводини постоји 120.000 до 150.000 хектара неискоришћеног земљишта које би мгло да буду рибњаци! Поред тога могу да буду акумулације за наводњавање, може да се направи концепција која заиста може да пружи један одличан економски изазов за Србију, да се запосле људи и да се повећа производња здраве хране, а да све то буде корист и за остале пољопривреднике ", сматра Анастасов.
Анастасов указује да је потребно сачинити добру стратегију развоја, да се рибарство заиста уважи и да се што више помаже, односно да и постојећи Закон о пољопривредном земљишту више буде примењен као подршка рибарству.
"Рибарство је једина грана у сточарству која још нема право пречег закупа државног пољоприврендог земљишта. Додуше, могућности има по закону, али још увек није формирано “условно грло” које се зове риба! Због тога смо ми већ седам осам година оштећени као грана сточарства, управо због тога што се то не примењује, иако пуно користимо и трошимо хране. Рецимо на Рибњаку “Капетански ит” ће у овој години потрошња сведена на екструдирану храну бити око 1.500 тона што је еквивалент око 3.000 тона пшенице", предочава наш саговорник.
Према речима Анастасова зато је сада и цена рибе висока, а узрок је у томе што се смањују површине и што шарана и слатководне рибе нема довољно на тржишту. Тренутно тржишна цена рибе на велико је 450 динара за килограм са превозом до рибарница које су удаљене и 500 километара од рибњака.
У Рибњак “Капетански рит” заснованом на преко 650 хектара остварују годишњу производњу од 1.000 тона конзумне рибе и млађи. Рибњак се налази се најсеверније у односу на све друге рибњаке и споецифичан је по томе што је надомак Велебитског и Палићког језера, поврх тога наслања се и на канал Тиса-Палић. “Капетански рит” се за безмало шест и по деценија развио у модеран рибњак са уређеном инфраструктором за лепу будућност са новим технолошким трендовима и развој, а поред узгоја рибе делатност обогаћује туристичким садржајима за спортски риболов и угоститељством на обали Палића.
Производња на “Капетанском риту”се као и у другим нашим рибњацима базирана на производњи шарана који чини око 95 посто, а Анастасов објашњава да се још узгајају се толстолобик, амур и смуђ па и сом.
"Код производње рибе на првом месту је да имамо континуитет јер смо окружени са конкурентима из земаља Европске уније, а то су Хрватска, Чешка, Мађарска, Румунија, Бугарска. Они имају много боље услове у смислу субвенција и много више новчаних средстава за оздрављење или за помоћ, како год то да зовемо. Они праве нове моделе за опстанак рибарства, јер ако Европска унија нешто забрањује, гледају на који начин ће да исфинансирају своју производњу, тако да без веће озбиљније субвенције рибњак не може да функционише. Стални развој, стално покушавање да се кроз најрационалнији приступ у производњи добију велики резултати су неопходни. У Србији је субвенција за килограм произведене рибе, односно продате рибе око 10 динара, што је јако мало, у односу на окружење из Европске уније то је мање осам до десет пута, мада су нам неки трошкови чак већи него у окружењу", предочава Анастасов.
У претходних седам-осам година, према уверавању Анастасова наши рибњаци су заиста достигли савршенство у смислу производње рибе, начина храњења и контроли, па се добија риба која је врхунског квалитета.
"Ми можемо да се похвалимо да имамо шаране који има јако мали садржај масти, до три до четири пута у односу на шаране из рибњака са подручја Европске уније", истиче Анастасов. Он додаје да смо до годину-две уназад имали смо велики увоз јер је из Хрватске могло да се увози, а они имају 80 еуроценти субвенције по кили рибе продате код нас.
"То је као да се ви возите на коњској запрези, а они су у модерном аутомобилу. Највећа потрошња шарана је у Пољској, затим Чешкој и Мађарској, а ми смо на неком четвртом месту. У Србији се поједе око 5,6 килограма рибе годишње по глави становника, што је јако мало. Ако кажемо да смо ми земља која има изразито велик број оболелих од срчаних и кардиоваскуларних обољења, дијабетеса и других бољки, мислим да потреба за рибом и храном која је на бази рибе треба да буде све већа и већа. То мора да препозна држава, мора да нам помогне. Рибњаци се гасе у окружењу али и код нас и производња је рецимо у односу на пре три четири године можда и до 40 одсто мања него до тада, због чега је повећана цена рибе. Риба из рибњака у Србији има добар квалитет и мислим да се нико из земаља у окружењу не може поредити са нама", сматра Анастасов.
Припрема рибњака као сваке њиве
За узгој рибе најважнија је припрема објекта која се састоји од сушења језера, закречавања ради дезинфекције, тањирања. Технолог у Рибњаку “Капетански рит” инжињер ихтиологије Жељко Ђанић наглашава да се рибњак припрема за насад млађи, исто као било која површина за биљну производњу.
"Након тога води се рачуна о правилном насаду здраве млађи са добрим просечним тежинама и у добром кондиционом стању, односно да је добро презимела. Насађивање рибље млађи се ради обично у пролеће и тада се највећа пажња и посвећује здравственом стању млађи. У узгоју рибе битно је да исхрана буде са избалансираном храном, јер када имамо пуно природне хране додајемо више житарица, а када је природне хране у рибњаку мање онда се више храни са пуним хранивима која имају од 25 до 30 посто протеина. Тиме добијамо квалитетну рибу која има мали садржај масти а има велик садржај протеина", појашњава Жељко Ђанић.
Проблематика обезбеђења довољних количина квалитетне воде прати домаће рибарство, појава обољења рибе са којима се ваља суочавати, слична су као у европским рибњацима, а додатну штету наносе јата корморана. Ђанић каже да је популација корморана у Војводини између 20.000 до 30.000 јединки, а свака птица да би опстала дневно мора појести око пола килограма рибе, па су њихова јата стално присутна код рибњака и отворених вода богатих рибом.
Милорад Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Кањижа. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
