Станић је подсетио на чињеницу да је управо уз матичином Летопису 1834. објављен први критички текст о Његошевом првенцу “Пустињак цетињски“, из пера Теодора Павловића.
Павловић је са великом сигурношћу именовао основне поетичке особености које Његоша квалификују за важне догађаје у српској књижевности. Те особености су: чувство народности; силна фантазија у духу; одлучност песникова да школским правилима ограничити се не да; спремност да природновиспрена своја осећања следује; као и особеност да тихобурно твори и раствара. Већ од прве Његошеве књиге Теодор Павловић, па и Матица српска и српска књижевна критика уопште, Његоша недвосмислено сагледавају кроз историјскопоетичке видике романтизма. Тако је то виђено на песниковим почецима, тако је то и до данас остало, рекао је проф. др Драган Станић.
Он је истовремено подсетио на чињеницу да је Петар II Петровић, уплативши прилог од 100 форинти, постао 1845. члан Матице српске, као и да је пре равно 170 лета послао Библиотеци МС на дар примерак “Луче микрокозма“ и пет примерака “Горског вијенца“, који је те године први пут штампан.
Подсећајући на чињеницу да је много у Матици српској изрицано и писано и за Његошева живота и по његовој смрти, председник нашег најстаријег књижевног, културног и научног друштва изнео је став да онда нема ништа природније него да се у Матици „свест о вредности Његошевог дела непрестано преиспитује и потврђује све до дана данашњег”.
Матица српска основала је, подсетимо, 2006, на иницијативу академика Мира Вуксановића и Радомира В. Ивановића и професора Мила Ломпара, и Његошев одбор, у чијој је организацији три године касније одржан и први научни скуп “Дело Петра II Петровића Његоша”, а потом и објављена прва свеска Његошевог зборника.
У плану је било да други скуп буде одржан 2013, на 200. годишњицу песниковог рођења, али, како је рекао Станић, „зли волшебници успели су да омету обележавање два века Његошевог присуства међу Србима”.
Ипак, објављена је друга свеска Зборника са шездесетак радова.
Ваистину је Његош јединствен, истакао је у својој беседи његово преостештвенство владика бачки Иринеј.
Јединствен и по томе колико је о његовом стваралаштву, невеликом по обиму, а превеликом по вредности, досад написано и колико ће, несумњиво, и убудуће бити писано. Није случајност што су књиге о Његошу писали они најбољи и најдубљи, од светога владике Николаја до Иве Андрића. Као што не сматрам случајношћу ни то што ће о тим књигама говорити они који о њима имају шта да кажу и који на убедљив начин то умеју да кажу – истинољубиви и савесни тумачи Његошеве јединствене личности, мисли, поезије и поетике, казао је владика бачки.
У фокусу научног скупа, који је организовао Његошев одбор и чије ће исходиште бити трећа свеска Зборника, била су дела о Његошу из пера Иве Андрића, Исидоре Секулић, Николаја Велимировића, Милосава Бабовића, Дениса Едварда Гоје, Јована Деретића, Милована Ђиласа, Мила Ломпара, Мишела Обена, Бранислава Петронијевића, Миодрага Поповића, Павла Поповића, Анице Савић Ребац, Слободана Томовића, Мирона Флашара и Алојза Шмауса, чије су књиге важни датуми у историји српске књижевности, у оном њеном делу, обимном и недовршеном, који се назива – његошологија.
Од Његошеве смрти, од 1851. до сада, објављено више од четири стотине посебних издања о песнику Луче микрокозма, његовом укупном делу и узвишеном животу, рачунајући притом и речнике и тумачења и књиге, све у више издања, али да, и поред тога, Његош још није изучен како заслужује, поручио је академик Миро Вуксановић, уз напомену да је „избор из огромне библиографије о Његошу и праведан и неправедан, и логичан и превише сведен” те да је обавеза да се овакви скупови наставе, те да се истичу имена оних који су написали одличне огледе и расправе, једнако као и оних који су састављали Његошев речник и изучавали његов језик...
М. Стајић
