Заједнички издавачки подухват Музеја примењених уметности из Београда и Установе за израду таписерија „Атеље 61“, плод је деценијског истраживања и теоретског промишљања дугогодишњег музејског саветника и предавача Теорије модерног дизајна на Факултету примењених уметности у Београду, и представља основу за целовито сагледавање уметности таписерије у нас.
Да је у питању уистину капитално дело за нашу историографију, историју уметности и културе друге половине 20. столећа, говори и суд др Јерка Денегрија, који у рецензији књиге др Теофановић, између осталог, наводи да је „Таписерија у Србији 1950-2000“ први синтетички приказ уметности таписерије у Србији, који Теофановићева допуњава и сажетим историјатом европске таписерије, „излажући и суштину поимања таписерије као уметности структуриране нити, која је носилац ликовних вредности и најсуптилнији елемент њене композиције.“
Директорка МПУ, мр Љиљана Милетић Абрамовић, истиче елегантну форму, прецизност, истраживачку радозналост и перфекционизам Мирјане Теофановић не само у обради ове теме, оцењујући да је – уз истицање одличне фотографије, штампе и привлачног графичког обликовања Оливере Батајић Сретеновић – пред читаоцима импресивна студија која је по свим параметрима реализована на светском нивоу. По суду мр Љиљане Милетић Абрамовић, ова студија на „упечатљив начин доприноси промоцији и афирмацији, стручној и широј културној домаћој и иностраној јавности,многоструког богатства уметничког и културног наслеђа Републике Србије и може се сматрати својеврсном енциклопедијом за стручњаке, историчаре и теоретичаре уметности и уметнике, а незаобилазним приручником за студенте и колекционаре“.
Сама ауторка, др Теофановић је присутнима у Кино Сали МСУВ-а, изложила властите мотивације и хтења којима је била вођена у процесу истраживања и писања:
“ Основни циљ мог „прегледа“ током рада на дефинисању концепције главне теме књиге „Таписерија у Србији 1950-2000“ био је да се попуни празнина настала услед недостатка текстова на нашем језику о историји таписерије. Отуда прва целина садржи сажет преглед развоја уметности таписерије, од најранијих времена до средине 20. века, када се Србија својим делима улива у континуитет историје таписерије у свету.Други део књиге се односи пре свега на догађаје који су иницирали ову уметност код нас, који су учинили развој таписерије могућим, и говори о битним актерима и кључним промотерима уметности таписерије у ондашњој Југославији, какав је „Атеље 61“, док трећи део студије чини поглавље названо „Протагонисти и следбеници“ које је усмерено на особености појединачних поетика уметника који стварају у таписеријском медију.” Сви уметници појединачно, откривају нам лични језик форме у коме су остварили оригинални свет облика, као израз индивидуалне поетике. Сви они заједно допринели су развоју уметности таписерије у Србији, која је постала аутентичан и посебан део баштине европске модерне уметности.
Теодора Ж. Јанковић
