Он је прецизирао да ће ревитализација канала Бегеј, у намери да буде оспособљен за пловидбу, бити обављана у оквиру пројекта прекограничне сарадње између Србије и Румуније.
"Један од највећих еколошких проблема града је управо загађење канала Бегеј. Завршили смо “Студију оправданости пројекта”, чију је израду финансирала Европска унија, а Скупштина града је донела одлуку да овај пројекат треба што пре реализовати, и то у виду јавно - приватног партнерства", казао је Радишић.Он је додао да се реализацијом овог дела пројекта омогућава наредна фаза - ревитализација Бегеја, односно чишћење и измуљавање канала.
"Одобрен је пројекат вредан шест милиона евра и подржан је од стране Европске уније.Обухвата прву фазу успостављања пловности канала и више инфарструктурних радова, као што су реконструкција четири преводнице, по две на нашој и румунској страни, изградња бициклистичке стазе на бедему Бегеја којом ће се спојити Зрењанин и Темишвар, али и пристана у центру Зрењанина. Важна компонента пројекта је и пројектно - техничка документација која је неопходна за другу фазу",објаснио је Радишић и закључио да ће се овим активностима, као и изградњом централног пречистача отпадних вода на потезу Александровачког канала, стећи услови за промену статуса Бегеја из канала у реку, која протиче кроз центар Зрењанина.
О обнављању пловности Бегеја у Банату се прича већ годинама, а жеља је да се оживи речни пут између Темишвара и Зрењанина, дужине око 70 километара, којим су некада пловиле лађе у оба смера. У Краљевском наутичком клубу Румуније кажу да ће бенефите од овог пројекта осетити обе државе, уз напомену да би, осим успостављања путничког саобраћаја Бегејом на релацији Зрењанин - Темишвар, могао бити успостављен и теретни речни саобраћај који је најјефтинији и најбезбеднији, и који би се одвијао уз минимално загађивање околине.
У Краљевском наутичком клубу Румуније подсећају да је последњи брод из Темишвара за Зрењанин пловио далеке 1958. године. Од тада је пловидба између градова заустављена, бродови су престали да саобраћају, а уз реку су почели да расту папрат и трска. После 1989. године једино позитивно што се догодило у вези са реком јесте да су се велике индустрије угасиле, чиме је спречено даље загађивање Бегеја. Деведесетих су покренути пројекти с намером да се утврди да ли Бегеј може бити ревитализован. У њима су учествовали Темишвар, институције из Холандије и Немачке и “Воде Румуније”, које су једино нешто конкретно и урадиле тако што су започеле пројекат измуљивања Бегеја, завршивши га пре неколико година.
Ж. Балабан
