НАводи да је укупна економска активност у 2017. години у односу на ниво у 2010. години, повећана 6,7 одсто, што значи да је БДП растао по просечној реалној годишњој стопи од 0,8 одсто. У односу на 2010. годину, у 2017. сектор индустрије бележи раст од 16,5 одсто, а сектор грађевинарства бележи опоравак економске активности и вредност изведених радова повећана је 31,3 одсто.
По подацима Републичког завода за статистику, које је обрадила Привредна комора Војводине, укупна економска активност у Републици Србији, мерена бруто домаћим производом, у 2017. години реално је повећана 1,9 одсто, док стопа реалног раста БДП-а у четвртом кварталу 2017. године износи 2,5 одсто (флеш-процена) у односу на ниво БДП-а у истом кварталу претходне године.
Индустријска производња региона Војводине у 2017. години забележила је нешто бржи раст, посматрано међугодишње, по стопи од 7,7 одсто. Извор раста је прерађивачка индустрија, која у овој години бележи стабилан тренд раста по међугодишњој стопи од 7,7 одсто. С међугодишњег аспекта посматрања, у том периоду забележен је раст физичког обима производње у 20 од 24 производне области прерађивачке индустрије региона.
У 2017. години укупна вредност спољнотрговинске размене Републике Србије исказана у еврима износи 34,4 милијарде, а укупна вредност спољнотрговинске размене војвођанског региона 10,2 милијарде евра и већа је 16,9 одсто од робне размене остварене у 2016. Вредност извоза је 4,9 милијарди евра, што представља повећање од 14,8 одсто, док је вредност увоза 5,3 милијарди евра, што је 19 одсто више од увоза реализованог 2016. године.
„Од укупно реализоване спољнотрговинске размене Србије, војвођански привредници су реализовали 29,8 одсто. У укупном извозу учествовали су с 32,9 одсто, у укупном увозу с 27,4 одсто, а у дефициту с 8,6 одсто. У структури укупне спољнотрговинске робне размене у АП Војводини у 2017. години, прерађивачка индустрија чини 83,5 одсто укупног извоза, а 63,5 одсто укупног увоза. Када су у питању сектори трговине на велико и мало и поправке моторних возила, чине 10,3 укупног извоза, а 23,1 одсто укупног увоза. Сектор пољопривреде, шумарства и рибарства чини 2,8 одсто извоза АП Војводине, а 1,8 одсто увоза“, истиче Вучуревић.
У 2017. години војвођански привредници остварили су најзначајнију робну размену са земљама Европске уније (62,9 одсто), потом с осталим земљама (27,5) и државама ЦЕФТА региона (9,6). У оквиру реализованог укупног извоза, војвођански привредници су највише извезли у СР Немачку (13,1 процената) и једино извоз у ту земљу чини више од десет одсто укупног извоза. У оквиру реализованог увоза у 2017. години, најзначајнији је онај из Руске Федерације и он сам чини 16,8 одсто укупног увоза АП Војводине. Увоз из Немачке чини 12,1 процената укупног увоза.
Када је у питању просечна нето зарада, исплаћена без пореза и доприноса у 2017. години, на нивоу Војводине она износи 46.215 динара, и у односу на просечно исплаћену зараду у претходној години, номинално је већа 3,6 одсто, а реално 0,3 процената.
На крају децембра 2017. године, у односу на регистровано бројчано стање у истом месецу претходне године, на евиденцији НСЗ-а у Војводини број незапослених смањен је 16,4 одсто, односно у Војводини је 26.343 незапослена лица мање.
Љ. Малешевић
