Од осталог, одборнице и одборници владајуће коалиције, повремено потпомогнути гласовима дела опозиције, гласали су да Нови Сад не искористи последњу, трећу емисију градских обвезница, вредну 381 милион динара, да се у градски програм за стамбену подршку издвоји 209 милиона динара, а Скупштина је потврдила и измене Плана детаљне регулације центра у Петроварадину.
– Осим „Градског зеленила“, сва остала градска предузећа су пословала онако како смо очекивали – изјавио је градоначелник Вучевић пред почетак јучерашње седнице градског парламента. – „Топлана“ је остварила веома добар успех, док су „Водовод“ и „Тржница“ с добрим, константним позитивним пословањем. „Пут“ има јасне назнаке да постаје добро организовано и добро вођено предузеће. До губитка од 12 милиона динара у „Градском зеленилу“ дошло је због рушења и отписивања старог расадника, што је смањило вредност предузећа тридесетак милиона динара. Одлука Града била је да се гради нови савремени расадник, који ће донети нову вредност и потенцијал „Зеленилу“. Не видим неки већи проблем у комуналном систему осим Спенса, пошто ће се предлог о јавно-приватном партнерству за „Стан“ наћи на наредној седници Скупштине града, а ту је и решење за Апотеку „Нови Сад“.
Он је као важну оценио одлуку у укидању треће емисије муниципалних обвезница. За Вучевића је неприхватљиво да Нови Сад издаје обвезнице под тако неповољним условима јер је Град данас економски снажнији и камате су много ниже него 2011. године.
– Добра ствар је да ће послови које је требало финансирати новцем из треће емисије обвезница – изградња пречистача отпадних вода у Бегечу и канализације у сливу Улице Драгослава Срејовића у Ветернику – бити финансирани текућим приходима Града након ребаланса буyета 29. јуна – поручио је градоначелник.
Председник највеће опозиционе одборничке групе СРС-а Ђурађ Јакшић је на почетку расправе подржао одустајање од додатног задуживања, напоменувши да Град бележи суфицит од 55 милиона евра. Он је потом критику усмерио на власт ДС–ЛСВ–СПО-а, која је 2011. године пласирала градске обвезнице у две од три транше, укупне вредности 3,5 милијарде динара, за завршетак Булевара Европе и изградњу канализације у приградским насељима. По Јакшићевим речима, Град је до сада, само за камате, платио 1,1 милијарду динара, а отплата дуга је на половини.
Горан Радојев из Демократске странке потом је одговорио да су тада каматне стопе биле неповољније, да је било проблема због недостатка пројеката, али да је новац искоришћен за инвестиције, а не за „ликвидност појединих градских предузећа“.
И док је СРС подржао програм стамбене подршке, који, како је казала чланица Градског већа за урбанизам и заштиту животне средине Мира Раденовић, предвиђа новчану помоћ за унапређење услова становања, озакоњења, стамбено збрињавање, и од којег ће 140 милиона динара бити намењено изградњи непрофитних станова, дотле се поново водила, сад већ стандрадна, вербална битка опозиције и власти око измена ПДР-а на захтев инвеститора.
Ипак, 1,129 милијарде вредан програм одржавања саобраћајне инфраструктуре у граду током прошле године, за који је власт истакла да је остварен с 90 одсто, те да грађани кроз месне заједнице могу да утичу на избор приоритета, једногласно је критикован од опозиционих одборничких група. По једнима, издвојено је више новца и више је урађено, али се не виде резултати, док су поједини изразили сумњу у могућност манипулације подацима из извештаја. Начелник Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције Дејан Мандић одговорио је да Управа са саветима МЗ и инспекцијом прави годишњи програм одржавања улица и путева, да су захтеви месних заједница вишеструко већи него што има новца, а да надзор над пословима обављају лиценцирани стручњаци. Он је додао и да постоји годишњи динамички план који би требало да синхронизује радове свих предузећа на одређеној локацији у граду, али да је то тешко ускладити.
Продајом земљишта до израдње пречистача у Бегечу и канализације у Ветернику
Градоначелник Вучевић је поручио да су данас кредити повољнији због бољег стања економије у граду и држави, илуструјући тврдњу податком да се од пореза на зараде у градску касу слило 700 милиона динара више него 2016. године. Како је рекао, постоје понуде за куповину земљишта у Радној зони „Север 4“, од чега би се финансирали пречистач у Бегечу и канализација у Ветернику.
Када су на дневни ред дошли извештаји о реализацији програма пословања „Информатике“, „Лисја“, „Водовода и канализације“, „Новосадске топлане“, „Тржнице“, „Градског зеленила“, „Пута“, „Зоохигијене и ветерине“ и „Чистоће“, као и расподела добити коју су сва, сем „Градског зеленила“, остварила, главне замерке опозиције, како су поједини представници СРС-а, ДС-а, „Доста је било“ и „Независних грађана“ изнели за говорницом, односиле су се на велику задуженост јавних предузећа, на фиктивно изражену добит, на смањене инвестиције, високу цену услуга.
Нема повећања цене грејања
У јучерашњој изјави новинарима директор „Новосадске топлане“ Добросав Арсовић рекао је да цена грејања највише зависи од цене гаса и курса долара и да простора за смањање цене гаса има „колико допусти математика“.
– „Топлана“ има обавезу да се понаша на основу утврђене методологије Министарства за енергетику и ми се тако постављамо – рекао је Аресовић. – У Новом Саду цена по квадратном метру износи нешто више од 88 динара, док је у Београду она нешто више од 108 динара. Повећања цене сигурно неће бити.
До краја седнице Скупштина је разрешила директора Установе „Атеље 61“ Ласла Силађија због одласка у пензију, а уместо њега поставила за в. д. директора Зорана Булатовића. Досадашњем в. д. директора Апотеке „Нови Сад“ Гојку Вујновићу обновљен је мандат.
Градски парламент усвојио је одлуку о постављању споменика српском добровљоцу на кружном току у Ветернику.
С. Крстић
