"Као влада морамо да разумемо да се степен социјалних права и услуга не мери само обимом пружене социјане услуге или њиховог унапрђења већ како појединац мери своју друштвену моћ, на који начин осећа да ли је помогнут, подстакнут и заштићен када му треба и када из неког разлога није у могухности да напаредује", рекла је Јоксимовић на министарској конференцији "Иницијатива за социјалну димензију ЕУ интеграција".
Према њеним речима, било би добро да сви чиниоци друштва раде на изналажењу одрживих модела сарадње како би се достигао један од циљева ЕУ интеграција а то је виши стандард, бољи квалитет живота, повећање социјалне заштите и свега што живот чини достајнственијим. Иако је потпуно искорењивање сиромаства теско оствариво, то не знаци да не треба да сви радимо на томе, прецизирала је Јоксимовић.
"Иако звучи као утопија морамо радити на томе", рекла је она и додала да корупс социјалних права каже да социјална политика мора да буде ту када се појединац нађе у тескобној ситуацији, када је на зачељу, да му помогне да превазиђе јаз, подупре га и заштити да може да настави раст. Навела је да је, уз искорењивање сиромаштва, запошљавање осетљивих категорија грађана, важан задатак државе.
Јоксимовић је оценила да је добро што се крилатица из Агенде 2030 -нико не сме да буде на зачељу колоне односи и на земље Балкана у процесу евроинтеграција.
"Неко је тренутно први, неко на зачељу, али та врста подупирања и подстицања да ни регион не остаје на зачељу у односу на ЕУ је веома важна порука", рекла је она и додала је да је баш зато важно да се грађани увере зашто је ЕУ била добра идеја.
"Волели бисмо да се грађани подсете тога, да је та идеја донела мир, унапредила животе појединца... верујем да ће и то донети стабилизацији европских прилика и томе да сви будемо позитивнији у процесу проширења", рекла је она и навела да све оно што значи смањивање неједнакости, од регионалних до укидања дискриминације, представља темељ и срж европских вредности.
Према њеним речима, интеграције и социјална димензија захтевају дијалог најширег друштва са државом.
"У оквиру преговора највише преговарамо о овим темама кроз Поглавље 19 које се тиче социјалне политике и запошљавања", рекла је она и изразила уверење да ће интензивним радом, то поглавље ускоро бити припремљено.
Јоксимовић је додала да ће у потпуности припремљено Поглавље два, које се тиче слободе кретања радника моћи да буде отворено до краја аустријског председавања.
"Реформиски порцес узима маха и праве реформе почињу тек када отворите поглавља и тачно знате који су то кораци који се морају предузети", казала је Јоксимовић и додала да одрживог развоја нема у друштвима којима постоји социјално неодржива компонента.
Подсетивши да је и национални кординатор предприступних фондова и билатералне развојне помоћи, Јоксимовић је казала да је важно да се зна шта је учињено захваљући новцу из фондова као и то какве су перспективе када Србији као чланици постану доступни и други далеко већи кохезиони и структурни фондови.
Кумулативно коришћење тих фонодва доприноси развоју, социјалном напретку и напредовању целог друштва и државе, рекла је она и додала да ће Србија кроз план наредне финансијске перспективе ИПА 3 фондова промовисати пројекте за смањење регионалних разлика јер је, како је навела, кохезиона политика једна од најважних политика ЕУ.
