Љајић је рекао да се на први поглед ради о малом објекту у грађевинском смислу, али прекопотребном за Музеј Југославије и за 120.000 људи који годишње посете Музеј.
Он је нагласио да не треба изгубити из вида да од 120.000 посетилаца 70 посто су странци, од чега је 30 посто из бивших југословенских република.
Љајић је нагласио да музеју генерално представљју важан сегмент културног туризма и да 20 посто путовања у свету подпада под културни туризам, као и да више од 40 посто страних гостију у Београду има позитиван утисак о српској престоници пре свега због културно-историјског наслеђа.
Министар је подсетио да Србија има 150 музеја, али и констатовао да је искоришћеност музеја у туристичком смислу око 50 посто, док је у Словенији и Хрватској око 70 посто.
"Нема бољег места да се упознате са културном и историјом једног народа од музеја, посебно је то случај са Музејом Југославије који чува 75.000 различитих артефаката и један је од 10 најпосећенихих дестинација у Београду. Верујем да ћемо са отварањем овог објекта и свим будућим садржајима повећати број посетилаца на 150.000", рекао је Љајић.
Весић је рекао да са објектом К25 почињу да уређују српске музеје по угледу на светске.
"Већина наших музеја је старомодна, имају само поставку и ништа више, а у модерним музејима у свету ви можете да проведете читав дан, да купите сувенире, ручате, попијете кафу и ми се трудимо сада да у свим музејима, које реконструишемо, обезбедимо то", рекао је заменик градоначелника.
Весић је изразио уверење да ће у другој половини наредне године почети са реконструкцијом зграде бивше Војне академије, на углу Ресавске и Немањине улице, у којој ће бити смештен Музеј града Београда.
"Он ће бити уређен у потпуности као модеран музеј који ће имати све од ресторана, до читаонице и простора за одмор. На сличан начин планирамо да урадимо зграду прекопута, коју преузимамо од војске и која ће постати градска читаоница. Ово што смо урадили у Музеју Југославије је један од искорака ка томе да наши музеји постану атрактивнији", нагласио је Весић и додао да улагање у музеје није трошак, већ улагање у образовање, културу и туризам земље.
Заменик градоначелника је подвукао да је Музеј Југославије међу најпосећенијим дестинацијама у Београду, уз Храм Светог Саве, Скадарлију, Музеј Николе Тесле и Калемегдан.
"Београд живи од туризма и то је наша најбрже растућа привредна грана. Због тога морамо да радимо на унапређењу садржаја које ћемо понудтити туристима", рекао је Весић.
Директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић је објаснила да су потребе преко 120.000 посетилаца биле императив који су испоштовали реконструкцијом и доградњом некадашњег улазног пункта, саграђеног осамдесетих година прошлог века.
"Музеј Југославије сваке године посети 10.000 посетилаца више и да би им направили комфор и стандард као свуда у свету, одлучили смо да постојећу улазну капију реконструишемо и доградимо и она је добила нове садржаје", рекла је Кнежевић.
Објекат К25, површине 200 квадратних метара, место је на коме посетиоци могу да добију информације о Музеју Југославије и музејском комплексу, могу да се задрже у кафеу и купе сувенир, а притом је флексибилан и у интеракцији са објектима у комплексу и парком склулптура.
Пројектант реконструкције и доградње објекта је проф. Михаило Тимотијевић са Архитектонског факултета у Београду.
