Директор РАТЕЛ-а Владимир Тинтор казао је за Танјуг да многи у кафићима, код комшија или на неким другим јавним местима користе WiFi мреже без лозинке, што не представља никакву заштиту.
– Све оно што раде преко интеренета може процурити тако да било какве финансијске трансакције никако не би смеле да се обављају на тај начин – напоменуо је Тинтор.
Навео је да је РАТЕЛ донео смернице за заштиту корисника од безбедносних ризика у ИКТ системима, те да је намера да приближе грађанима где постоји навећи број рекламација, жалби и приговора и просто да се делује превентивно.
Тинтор је рекао да данас практично сваки грађанин користи неки уређај који може бит подложан одређеним ризицима по питању безбедности.
– Да ли су то у питању рачунари, лаптопови, таблети, мобилни телефони, сви они данас имају одређене безбедносне ризике и на те ризике може се превентивно утицати самим понашањем власника тих уређаја – навео је директор РАТЕЛ-а. Одлична превентива је, каже, употреба лозинки за приступ уређајима као вид заштите који ће спречити да одређени подаци дођу у посед оних код којих не би требало да дођу.
Технолошки напредак усложњава проблем безбедности, с озбиром на то да, наводи Тинтор, практично сви електронски уређаји имају одређени софтер помоћу којег се њиме управља и практично сви уређаји су подложни одређеним безбедносним ризицима.
Каже да је РАТЕЛ донео и посебан документ посвећен смерницама по питању коришћења поштанских услуга, мада у том сегменту нема жалби, али је добро да људи знају у којим ситуацијама могу да се жале, евентуално да траже накнаду штете уколико је нека пошиљка изгубљена, или како да пакују своју пошиљку.
– Увек је препорука да лозинке буду што комплексније, у смислу броја карактера, да се користе велика и мала слова, бројеви, интерпункцијски знаци, али, наравно, у одређеној шеми коју сваки појединац може касније да понови – рекао је Тинтор.
Такође је, истакао је, битно и редовно ажурирање и оперативних система и антивирус заштите, као превентива за било какав евентуални проблем по питању безбедности, а пожељно је користити и шифру на самом мобилном телефону јер је то у случају губитка телефона добра заштита да се подаци не изгубе.
Пажња је неопходна и у случају добијања одређених електронских порука, када се испостави да се имејл-адреса можда разликује само у једном слову у односу на адресу неке институције или појединца које корисник познаје. Такве електронске поруке могу заразити рачунар.
Е. Д.
