- Имамо обећање да ће у септембру ове године почети изградња водоводне мреже у дужини од 14 километара којом ће се водоводни систем стојити са водоводом у Врбасу – каже секретар Месне заједнице Зоран Кораћ. - Новац је Општина Врбас, после вишегодишњег залагања успела да обезбеди па предстоје радови, који ће, бар су таква очекивања, бити завршени за годину дана и олакшати живот и свакодневницу Савиноселцима. Неће куповати пијаћу воду, ни носити је у кантама са еко чесме до својих кућа.
Уз изградњу водоводне мреже, Кораћ наводи, да би месту требала и канализација. Дворишта су засићена од септичких јама, па је уз изградњу водоводне мреже и канализација преко потребна. Додуше та инфрастуктура је започета у појединим деловима улица пре седам година, али је застала и сада би радове требало обновити.
Амбуланта је за свако село једна од најважнијих установа, а овде је била смештена у леп стари објекат који је под заштитом као споменик културе, али је морала бити исељена.
- Због оронуле кровне конструкције амбуланта је пресељена у приватну кућу која је прилагођена за ту намену. Зграда је под заштитом, па ће, када поправка крене, извођач радова морати да се придржавати услова Завода за заштиту споменика културе – истиче Кораћ.
Дому културе потребно је сређивање унутрашњости. Месна заједница чини напоре да сваке године понешто уради око објекта, на згради и унутра, али су то ситни радови. За веће захвате, вели Кораћ, потребно је више новца које месна заједница нема, већ је упућена да чека паре од општине. Општина је Савиноселцима изашла у сусрет уступајући им објекат који Месна заједница сада преуређује за славља, пре свега ради обележавања рођендане.
- Наши мештани одлазиле у Врбас и Кулу да би прославили дечје рођендане и зато смо парама од наплате пијачарине и одржавања капеле на сеоском гробљу инвестицију извели скоро до краја. Сада мајстори сређују простор унутра и верујемо да ће га мештани са задовољством користити -наглашава Зоран Кораћ.
Лепо и широко је Савино Село. Место чине три главне улице и више попречних и споредних. Све имају изграђене тротоаре и путеве, али се у путну инфрастурктуру није у протеклом периоду улагало, па је некима потребно да се изнова пресвуку асфалтом.
Подоста је старих великих кућа, што указује да су у њима живеле богате породице, које су уз новац имале и стила у изградњи. Додуше има и новоизграђених, али и напуштених, чији власници за њих траже пуно новца. Некретнине су, напомиње наш саговорник, поскупеле од када Покрајина даје субвенције младим брачним паровима за куповину сеоских домаћинстава. У селу живи око 3.000 душа, а својевремено, када је у месту била јака пољопривреда и у суседном Врбасу у фабрикама радило по више стотина радника, било је и 5.000 становника.
- Људи одавде не иду у иностранство, већ ка већим градовима, Београду и Новом Саду, али има примера међу занатлијама који бољу егзистенцију налазе у бившим југословенским републикама, Словенији и Хрватској , заобилазећи развијене земље на западу -каже Кораћ. -У Савином Селу нема привреде, осим што ради погон грађевинског предузећа „Инобачка” који се бави станоградњом и изградњом монтажних кућа и где је запослено 50 мештана.
Својевремено је постојала јака пољопривредна задруга „Милан Куч” коју су мештани из милоште звали Мајком, не само зато што је запошљавала око 200 радника, већ и што је учествовала у изградњи места.
До краја Другог светског рата село Торжа је чинио немачки живаљ, а од 1945. колонисти из црногорских општина Бјело Поље, Андријевица и Беране, који су селу дали име по народном хероју Сави Ковачевићу.
- Сада је у селу 90 одсто српског становништва, али има и Мађара, Словака…. Живи 16 националних мањина и група. Од староседелачких породица мало је остало, али се, ипак задржало презиме Целнер. Најбројнији су Бабићи који славе Ђурђевдан. Јако је Удружење Васојевића, који се сваке године на Аранђеловдан окупљају у Основној школи „Бранко Радичевић”. Тада дође више стотина људи из Београда, Суботице, Новог Сада, а буду присутне и естрадне звезде – каже Зоран Кораћ.
Над селом се издижу торњеви двеју цркава – евангелистичко-реформаторске, која је сасвим оронула, и римокатоличке цркве. Од пре неколико година уз евангелистичку цркву изграђена је скромна богомоља за верујући православни народ, док се не подигне црква, за коју је Месна заједница одредила место у близини дечјег парка.
Зорка Делић
Фото: С. Шушњевић
