Научни сарадник у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду др Владимир Аћин каже да је ове седмице пало око 25 литара кише по квадратном метру, што је довољно да се покваси сув површински слој земље и подстакне ницање.
– Ратари који су жито посејали у првој декади октобра сада би на њивама требало да имају пшеницу у фази три листа и почетак бокорења, но, због сушног периода, семе је слабије ницало па ће киша убрзати раст, али истовремено, ниже температуре, које не штете усеву, успориће вегетацију, но, ни таква клима неће бити штетна по нову пшеницу – каже др Аћин.
По његовим речима, оптималан рок за сетву пшенице је прошао па ратари који је сада буду сејали могу очекивати мањи принос, а проценат умањења варира од године до године јер на то утичу ћуди климе.
– Поштовање рока сетве је најјефтинија агротехничка мера јер не кошта ништа, и не може се касније надокнадити – наглашава др Аћин.
По подацима Удружења „Жита Србије”, до сада је пшеницом засејано око 400.000 хектара, а у том удружењу предвиђају да ћемо ове јесени под житом имати од пола милиона хектара до 550.000. Пошто се пшеница може сејати током новембра, каже директор „Жита Србије” Вукосав Саковић, нема сумње да ће паори који су због суве земље одлагали сетву сада прионути на посао.
– Нема разлога за одлагање, поготово што жито ратарима доноси први приход у новој економској години – нагласио је Саковић.
Он каже да сетва касни највише у источном делу земље због сушног периода, али да је, с друге стране, гледајући по регионима, у Војводини посејано највише у односу на друге делове земље.
По речима председника Савеза пољопирвредника Баната Драгана Клеута, сетва пшенице је завршена још у првој декади октобра, али је слабо никла, па ће киша убрзати бубрење и клијање семена. Гледајући лањске прилике, када је жито због велике суше никло тек у јануару, Клеут каже да се може рећи да ова година није лоша у погледу ницања новог рода, али да сада ратри стрепе од мраза јер пшеница није још доспела у фазу бокорења.
– На добар принос не утиче само сетва у оптималном року већ и ницање новог рода. Ове године, због касног ницања, имали смо принос од три тоне по хектару, док у Банату, када се падавине распореде, жита буде од 5,5 тона до 7,5 тона по хектару – наводи Клеут.
З. Делић
