Овај Паланчанин сматра се за једног од најбољих стручњака када је реч о старом новцу како у Србији тако и на просторима бивше Југославије. Сам каже да у глави, тачније одокативно може да препозна и процени неколико хиљада различитих новчића из различитих епоха. По струци правник истуче да је свом хобију, а данас му у трећем добу одузима највише времена, озбиљније могао да се посвети тек одласком у пензију када је и објавио највише књига.
- Нумизматика је на неки начин пасторче историје и археологије - оцењује Јамушаков. - Нема ни своју катедру, на пример, на филозофском факултету, а чак и они који имају дипломе из ове области као да беже у друге области. Сећам се, а то је било давно, био сам у друштву једног угледног професора и жене која је докторирила на нумизматици. Тада сам издао једну од својих књига, питала је шта сам по струци. Одговорио сам да сам дипломирани правник, а она је, са видним омаловажавањем рекла да би требао да идем на научне скупове правника, а не археолога. Брзо сам јој доскочио и констатовао да она и поред тога што је докторску дисертацију радила на тему из нумизматике све своје научне радове посвећује керамици. С почетка је било омаловажвања, касније сам добијао подршку, а то је било очито по продатим књигама...
Јамоушаков каже да у Србији тренутно има више од стотину озбиљних нумизматичара који имају своје колекције, али додаје да треба разликовати колекционаре од оних који траже стари новац, копају ради продаје и добити. У свакој књизи поред фотографије новца стоји и процена вредности, а све више је и текста из историје како би људи знало у ком времену је тај метални новац настао. Од колекционара скоро нико се није енормно обогатио, али сматра да се у овој области има шта уредити.
- Најбољи пример је Енглеска, а познато је да су тамо највећи земљопоседници потомци Нормана - прича наш саговорник. - Највећи део земље се слабо оре, па власници дају у закуп онима који ору, али, на пример, не због ратарења, већ због проналажења новца и других старина. Уређено је да једна трећина пронађеног припада ономе ко је то нашао, једна трећина власнику земљшта, а трећина држави, с тим да ако држава процени да су пронађене ствари из (пра)историје веома битне има право пречег откупа од преостала два учесника у послу. Код нас би то требало решити, јер има доста лутања у овој области. Српско нумизматичко друштво сваког уторка на Славији у Београду прави сусрете нумизматилара, а четири пута годишње су велика окупљања. Својевремено је излазио и часопис „Динар”, а ја сам део тих активности преселио у Бачку Паланку када смо овде основали „Панонију друштво за очување баштине и колекционарства”. Овде одржавамо и сајмове и има активности.
Интересантно је да се Јамушаков још као средњошколац сусрео са старим новцем и то у Илоку у дедином винограду. Деда Ђока га је упутио на извесног Ивана који му је објаснио из ког века су који новци које је нашао у винограду, Када је видео да му се унук интересује за стари новац деда му је показао где да копа и где ће пронаћи зарђалу пикслу умотану у неке мађарске окупационе новине из времена Другог светског рата.
- Пиксла, а била је у земљи око 25 година, била је пуна аустриског сребрног новца и мањим делом сребрним двадесетицама и педесетицама динара из времена Краљевине - сећа се Ђорђе. - Деда није хтео тај сребрни новац за време Другог светског рата да мења за „плекани” мађарски новац у времену окупације, мада је било оних који су то радили, а после се кајали. Грешили су па сребро давали за пенге, куне, недићев новац...
- У предмонетарном добу Подунавски Келти настанивши пространства Паноније и територију која одговара данашњој Војводини, пре појаве новца за међусобне размене користили су гривне од злата или бронзе, које су носили са собом нанизане на кожне траке. Зато мислим да су грешили Стари Хелени, почев од Херодота, оца историјске науке, када су своје северне суседе аутохтоне седелачке и скитачке народе у унутрашњости Балкана и Панонске низије (Пеонце, Трачане, Илире, Македонце, Ските, Дачане и Келте) називали заједничким именом - варвари. Све је то само због њиховог негрчког порекла – сматра Јамушаков чија нова књига обухвата метални новац пронађен на тлу Војводине а који датира из доба Келта, Македоније из времена Александра, римски новац, византијски, као и новчиће коване у Угарској, Србији, Турској, Аустрији и Југославији до 1941. године.
Јамушаков је највише књига из нумизматике посветио новцу Рима, али је последњих година објавио и „Новац династије Обреновић„, па „Карађорђевићи и њихов новац”, „Новац сеобних народа”, „Турски султани и њихов новац”, „Новац старих хелена”.
- Често гостима као стари новац покажем кованицу од пет немачких марака коју сам купио 1993. године код дилера на паланачкој пијаци - сећа се кроз шалу наш саоговорник. - Било је то време страшне инфлације, а ми примили плату, па већина запослених побегне из фабрике, а ја им шеф. Зове чак и мој кум и пита да га одвезем до града. Одемо и он купи девизе, а ја за целу плату купим пет немачких марака. Сада ми људи кажу да то није стари новац, а ја тих пет марака посебно чувам, јер већ је прошло више од четврт века, па ко зна некада...
Милош Суџум
