Циљ закона је, пре свега, спречавање повреда на раду, професионалних болести у вези с радом, што подразумева покретање низа активности у свим областима деловања успостављањем одговорности послодаваца и права запослених да би се обезбедили највиши стандарди безбедности и заштите здравља запослених.
Од 2006. године до данас 526 радника страдало је на радном месту – највише у грађевинарству – а само прошле године 53. Вршилац дужости директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула објашњава да нови закон о безбедности и здрављу на раду треба да уведе обавезу употребе сигурносног опасача за рад на висини, дубини и енергетским објектима, као и да тај посао обављају само људи с лиценцом.
– Србија жели да достигне нулту толеранцију на повреде на раду са смртним исходом – нагласила је Марина Фуртула. – Сви запослени, па и послодавци, мораће да заврше обуку за употребу средстава за заштиту, а уводи се и обавеза израде елебората о уређењу градилишта за радове који трају дуже од три дана.ћ
Компаније ће по новим законским прописима морати да имају лице које се бави безбедношћу на раду за високоризична и нискоризична радна места, а послодавац добија обавезу да радника једном у пет година обавезно пошаље на здравствени преглед.
– Повећана су и овлашћења инспектора рада, који ће, због неправилности у систему безбедности и здравља на раду, морати да затворе градилиште најмање на три дана, без обзира на то што је неправилност отклоњена у кратком року – истакла је Марина Фуртула, додајући да ће инспектори за прекшаје у систему безбедности на раду моћи да изричу мандатне казне без права на жалбу.
Повећана је и максимална новчана казна за послодавце који не поштују безбедност радника на раду, и то с милион динара на два милиона. Вршилац дужности директора Инспектората рада Стеван Ђуровић истиче да до сада за непоштовање система безбедности на раду још нико није кажњен на максималну затворску казну од 12 година, а да јесте – повећала би се одговорност.
– Прекршаја би било мање да се закони спроводе стриктно – објаснио је Ђуровић. – Судови су на основу одређеног броја захтева прописали казне у износу од 246 милиона динара, а да су се држали прописа и изрекли казне предвиђене законом на основу не максималне вредности већ средње, укупан износ би био виши од четири милијарде динара.
Нови закон о безбедности и здрављу на раду треба да буде усвојен до краја године. Представници синдиката који су били у радној групи коју је Министарство за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику формирало још 2017. године, нису били задовољни понуђеним нацртом тог законског акта јер је мало њихових захтева прихваћено и ушло у коначан текст. Тражили су, тако тврде, да здравље и безбедност радника на радном месту буде знатно заштићенији и да и сами запослени могу одбити да раде без обезбеђене опреме и одговарајуће заштите, као и да синдикати имају право да и газди, али и Инспекцији рада, укажу на то да неко не поштује оно што је у закону записано.
По оцени државног секретара за рад Ненада Нерића, мере безбедности на раду спроводе се повремено уместо континуирано и због тога је потребно – а овај законски акт томе тежи – уверити послодавце да је очување здравља запослених и у њиховом интересу јер задовољан радник боље ради и повећава конкурентност фирме на тржишту. Често, каже он, сама безбедност на раду не подразумева велика улагања, а у Србији има довољно стручњака за ту област.
– Ризици су нарочито високи у „флексибилним” облицима рада и они изазивају стрес радника – истакао је Нерић. – Здраво радно место је основно људско право, а обавеза друштвене заједнице је да штити то право. Приоритетан је рад на превенцији да би се предупредили ризици за небезбедан рад.
Љ. Малешевић
