Да би се ти циљеви и остварили, разматраће се субвенције за увођење ПОС терминала код малих трговаца широм земље, али и пореске олакшице и награде за грађане који плаћају картицама.
Народна банка Србије је, у сарадњи са Светском банком, припремила радни документ, као део Националне стратегије Србије, за плаћања мале вредности између физичких лица, као и између физичких и правних лица и државних институција, до 2024. године. Стратегија подразумева низ активности у наредним годинама, а издвојена су прва два циља: да се удвостручи тренутни ниво електронских плаћања у Србији и да 90 одсто одраслих грађана има рачун до 2024. године, што ће бити приближно стању у Еропској унији.
У обимном документу, који је објавио НБС, објашњава се да сваки грађанин месечно у просеку обави 3,5 електронска плаћања, а да је циљ да се дође до шест. Број електронских плаћања у Србији до сада је убрзано растао (по стопи од 20 одсто годишње) јер је тржиште било у фази развоја, али та стопа раста, указују у НБС-у, неће бити одржива ако се не предузму нове мере.
У процесу повећања електронских плаћања НБС ће, кажу, посебну пажњу обратити на потрошаче, трговце и државне органе. С једне стране, указују у тој институцији, потребно је да се наставе и интензивирају напори за повећање финансијске писмености, а с друге, могу се разматрати и монетарни и фискални подстицаји да би се трговци навели на то да уведу инфраструктуру за прихватање електронских плаћања.
У документу се наводи да је банкарска инфраструктура у Србији добро развијена, али и да на 100.000 одраслих долази око 47 банкомата, што Србију рангира ниско у односу на Европу. Истиче се да је по том податку Србија на трећем месту у региону, после Црне Горе и Босне и Херцеговине, а знатно је испод просека региона Европе и средње Азије.
Међу тим подстицајним мерама, наводе надлежни, могу бити субвенције за набавку ПОС терминала, порески кредит за обвезнике ПДВ-а или пореске олакшице за трговце који прихвате електронска плаћања изнад одређене вредности. Такође, истиче се да је могуће размотрити пореске олакшице или награде (попут лутрије) за оне који плаћају картицама. Подстицаји за прихватање електронских плаћања на ПОС терминалима подразумевају и разматрање других приступних канала или других платних инструмената, као што су инстант-плаћања и употреба ИПС ЉР кодова.
Указује се и на то да посебну пажњу у наредном периоду треба посветити одређеним категоријама које знатно одступају од опште популације, као што су незапослени, лица из групе од 40 одсто најсиромашнијих грађана по висини прихода и житељи сеоских средина.
Д. У.
