Према писању подгоричких Вијести, Билчик је на тај начин одговорио на захтеве опозиције да Европски парламент и институције у Бриселу посредују како би се решила институционална и политичка криза у Црној Гори.
Током сусрета Билчика са представницима власти и опозиције говорило се, пише подгорички дневник, о последицама усвајања Закон о слободи вероисповести, в.д. стању у више државних институција, изборним законима...
На притужбе ЕП парламентараца да бојкот избора или парламента није решење, те да није добро што је напуштен Одбор за изборно законодавство, опозиционари су објаснили да изборни услови у Црној Гори нису попут оних у земљама ЕУ.
Лидер Демократа Алекса Бечић, рекао је да треба најпре решити питање Закона о слободи вероисповести и “пронаћи решење које је прихватљиво за традиционалне цркве и верске заједнице”, а затим разговарати о изборним условима и владавини права... “За то је неопходно активно учешће и медијација ЕУ, јер је неповерење између власти и опозиције на рекордном нивоу... Сваки назови дијалог између власти и опозиције и 2014, и 2016, и 2018, и 2019, резултирао је све дубљом и дубљом кризом, зато је активна улога ЕУ неопходна, истакавши да мора бити активна и опција одлагања избора”, рекао је Бечић након разговора Билчика са опозицијом.
Председница СДП-а Драгиња Вуксановић Станковић казала је након разговора да се држава налази у политичкој и институционалној кризи и да су они прихватили дијалог предложен од премијера Душка Марковића, иако је чудно да је он дошао у изборној години.
Она је рекла да је очигледно да власт није радила на грађењу поверења, већ на разградњи и да је говорила о аферама које нису добиле судски епилог. “Сматрамо да један закон, као што је Закон о слободи вероисповести, са којима се неки слажемо, а неки не, не сме да буде препрека да седнемо и покушамо да разговарамо око оних питања која су најважнија за грађане”, навела је Вуксановић Станковић.
Независни посланик Александар Дамјановић рекао је Вијестима да “сама чињеница да је делегација ЕП разговарала са опозицијом пре седнице ПОСП-а, показује да је појачана пажња Брисела и ЕП у односу на догађаје у Црној Гори”. Он је рекао да је фокус био на институционалној кризи, дискриминаторском закону, в. д. стању у пет институција, неусвајању изборних закона”.
