Добре игре, али и жеља самог играча, као и раније показано велико интересовање Партизана за њега, међутим, одиграли су пресудну улогу у томе да се Бојан зимус пресели у Београд и обуче црно-бели дрес. Овог пролећа, и поред јаке конкренције у новом тиму, почео је да пружа све боље партије, повећана му је и минутажа у трофејном клубу, па је принудна пауза због епидемије корона вируса за Матића наишла у незгодном тренутку.
- Шта да се ради, ово је виша сила и здравље свих нас мора да нам буде на првом месту – за „Дневник“ је рекао 28-годишњи фудбалер. – Дане карантина проводим код родитеља у Новом Бечеју, ту се најопуштеније осећам. Имамо лепо двориште, па ту чињеницу користим да радим по програму који смо добили од клуба онда када је првенство прекинуто. Истина је да ми је, као и већини фудбалера и спортиста, помало досадно, па, поред свакодневног трчања и вежби снаге, време користим да се чујем с пријатељима и саиграчима. Стриктно се придржавам упутстава која је прописала држава, не излазим из куће без преке потребе и тако ми дани пролазе.
Зимус сте с Војводином допутовали до Анталије, али сте онда, уместо у хотел који је резервисао новосадски клуб у Белеку, продужили у базу Партизанових играча. На тај начин испунили сте, како сте сами рекли, своју, али и жељу вашег покојног менаyера Дејана Чуровића да обучете црно-бели дрес. Како сада гледате на те дане?
- Пре свега, професионалац сам и такав је наш живот. Истина је да сам, пре свега, остварио свој сан и постао играч Партизана, али сам реализовао и Дејанову жељу да заиграм у клубу чији дрес је некада и он сам носио. Имали смо однос као отац и син, знам да је он био у тиму с мојим садашњим тренером Савом Милошевићем и да би му срце било пуно због сваког мог доброг потеза и гола. Прерано је отишао са животне сцене, али сам сигуран да, с неког другог, далеког места, пажљиво прати све моје игре и да је на њих поносан.
Директни конкрент за место нападача у Партизановој екипи вам је Умар Садик. Није вам ни мало лако да се наметнете као вођа навале?
- У почетку сам добијао мању минутажу, али је све кренуло набоље и већ почео сам чешће да играм, постижем голове, а форма ми је била у узлазној путањи. Тада је, нажалост, уследио прекид. Знате и сами да ме конкуренција увек додатно мотивише и тера да пружам и 200 одсто могућности на сваком тренингу и утакмици. Уместо да будем разочаран због прекида, често кажем да ко зна због чега је то добро и да једва чекам да све ово прође и да се вратимо фудбалу.
Да ли сте пратили коментаре присталица Војводине на друштвеним мрежама у тренуцима када сте отишли из Новог Сада?
- Не чиним то никада, па нисам ни тада. Понекад прочитам новине и морам да приметим како на такве преласке гледам с друге стране. Понављам, професионалац сам, па не сме да постоји љутња када неки играч промени средину. У Војводини сам увек настојао да дајем све од себе и, барем ми се тако чини, заслужио сам да будем лепо испраћен из Новог Сада. Захвалан сам навијачима црвено-белих на великој подршци коју су пружали и мени и мојим тадашњим саиграчима током годину дана које сам тамо провео и нема разлога да ми замерају и да се љуте на мене. Радим свој посао, он ме је одвео у Партизан и надам се да ће ме Новосађани лепо дочекати први пут када будем с новом екипом дошао на стадион „Карађође“.
Воша је овог пролећа наставила тамо где је јесенас стала, дише за врат тиму Партизана и на трећем је месту на табели. Пратите ли игре бивше екипе?
- Наравно да пратим, уосталом у Војводини и Новом Саду имам пуно другара с којима се често чујем. Јако ми је драго што ће Воша ући у европску конкуренцију, јер је то, по мени, скоро готова ствар. Видим да тим игра јако добро и желим му, уколико се сезона буде наставила, да настави у истом стилу.
Имате ли неку поруку за навијаче, љубитеље фудбала и спорта и све становнике Србије?
- Молим старије суграђане, али и све остале, да се придржавају мера које су уведене у нашој земљи. Обавеза нам је да чувамо сопствено и здравље свих осталих људи тиме што ћемо остати код кућа и избегавати контакте и дружења, чиме ће најдиректније допринети томе да ова велика невоља што пре прође – нагласио је Бојан Матић.
А. Предојевић
