Можда разлог лежи у томе што се у њој спајају ватрена црвена и хладна плава, па те две супротности дају савршену комбинацију која доказује да супротности заједно креирају нешто сасвим ново, што садржи особине од обе крајности. А можда зато што је моја мама јако волела ту боју и што јој је беспрекорно стајала. Она ју је звала „лилава“, а поред неколико одевних предмета које је са радошћу носила, почаст тој боји је одавала и кроз разне, љубичасте предмете.
Једнога дана, своју стару, четвртасту, плаву корпу за веш, заменила је једном округлом корпом са нацртаним поврћем на дну. Боја је била баш онаква какву је волела: љубичаста, тачније лилава. За разлику од претходне, лилава је корпа имала ручку, па је веш могао лакше да се транспортује до места на којем је било предвиђено да се простире. Носила га је на кров зграде, или доле иза зграде, где је неколико комшиница користило жице разапете између борова. То је место могло лепо да се види са прозора, тако да није било бриге да ли ће неко да украде неки комад. А и друга су времена била, нити се толико крало, нити се толико страховало као данас.
Међу стварима које сам од маме наследила када је отишла у неку другу стварност, била је и та лилава корпа. Тај љубичасти симбол свежине и чистоће, обнављања и прочишћавања и после више од три деценије, служи као и првог дана. Ја сам му променила намену. Сада је то корпа која стоји у дну мале оставе и пуни се стварчицама које носимо када кренемо код тате и жене му у посету. Ту стану празне, картонске кутије од јаја, стаклене тегле које ће тамо на селу нечему сигурно послужити, боце за вино и ракију и понека ситница од алата који ће нам затребати у дворишту или у башти.
Стане још понешто што понесемо као дар и све се то увек тако лепо упакује у округлу лилаву корпу која има своје посебно место у гепеку. А у повратку, корпа је пуна спакованих јела и колача, воћа, поврћа, младог лука и салате, које нам њих двоје увек спреме. И тако је годинама. Лилава корпа је и даље важан чинилац мог живота и њена симболика, годинама се раслојава, обогаћује и увек ме нежно радује. Она сада симболизује богатство и раскош укуса и боја, радост давања и примања, и подсећа на исказивање пажње ситницама и крупницама.
Љубичасте боје у природи нема много. Можда су зато нежне и мирисне љубичице многима омиљено цвеће. У психологији се тврди да носи симболику отмености, женствености и романтике. А понегде наилазим и на симболику духовности, достојанства и јединствености. Они који тврде да виде боје око нас, говоре да из места где стоји круна на глави, извире управо љубичаста боја, те нас она спаја са космосом, са знањем повезаним са вишим умом, са универзалном интелигенцијом, и представља спој тела са оним изван њега.
Због свега тога, али и због наслеђене наклоности ка „лилавој“ од маме, ја свему љубичастом придајем посебну пажњу. Лилава корпа има важно место у мом животу, иако је сачињена од мени мрске пластике. Можда ми баш она помаже да схватим да су све супротности у животу, само два краја једног те истог.
Нина Мартиновић Армбрустер
