По проценама, у Србији се годишње произведе чак 900.000 тона отпада од хране.
Чињеница да само из угоститељског сектора 99 одсто отпада од хране доспе на депонију, више је него довољан разлог за дефинисање обавеза тих, уједно највећих, произвођача отпада.
Количина опасних гасова које отпад од хране, прикупљен само у угоститељском сектору, произведе на депонији једнака је количини коју годишње емитује 6.000-7.000 моторних возила, истиче председница Савеза за заштиту животне средине НАЛЕД-а Јелена Киш.
То се, како каже, може променити тако што би угоститељски сектор сав отпад од хране, који настане приликом припреме и послуживања оброка, разврставао и омогућио овлашћеном сакупљачу отпада да га преузме и збрине га на нешкодљив начин.
Зато је НАЛЕД, у сарадњи с компанијом „ЕсоТрон”, покренуо пројекат „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији”, којим настоји да подржи ресорне институције на изради правилника о одговорном поступању с биоразградивим кухињским отпадом, као и да подигне свест о значају његовог правилног третирања. Како објашњава Јелена Киш, циљ је да сви објекти који припремају више од 50 оброка дневно буду у обавези да сав отпад од хране доставе овлашћеном сакупљачу.
Од око 900.000 тона отпада од хране које се годишње произведе у Србији, више од 500.000 тона заврши на депонији. Тамо се његовом разградњом производи огромна количина угљен-диоксида и метана, који директно угрожавају околину и здравље људи.
Међутим, и пре достављања отпада оператеру, сви ресторани, хотели и други услужни објекти и организације могу утицати на одговорно управљање отпадом. Било да направе превелике порције за госте или одлуче да баце поврће од пре пет дана јер нису добро проценили која количина намирница може бити употребљена на време, кувари могу унапредити систем у својој кухињи рационализацијом набавке намирница када је јасно да се набављају превелике количине које се на крају не употребе, изменом јеловника јер се неретко дешава да храна с тањира остане непоједена, као и правилним одвајањем отпада од хране од осталог отпада. Предаја оператеру је онда последњи, али кључан корак у спречавању загађења околине.
Да би се та обавеза у потпуности усвојила, НАЛЕД и државне институције ће кроз пројекат „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији” наставити да раде на унапређењу процедура, с циљем да се усвоји недостајућа регулатива и домаћи прописи хармонизују с регулативом Европске уније у области управљања отпадом. Пројекат се спроводи у сарадњи с компанијом „ЕсоТрон” и Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру програма развојне сарадње с приватним сектором – develoPPP.de, који финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој.
З. Делић
