Пауновић је подсетила да Србију обавезује Конвенција о правима особа са инвалидитетом и да је ратификацијом 2009. године она постала део унутрашњег права Србије, као и да је Иницијални извештај Србије разматран 2016. године и том приликом наша земља је од Комитета УН за права особа са инвалидитетом добила 32 препоруке.
"Надлежни државни органи, независне институције, НООИС, бројне организације цивилног друштва у последње скоро четири године раде на промовисању ових препорука, као и на њиховој реализацији и праћењу", рекла је Пауновић.
Додаје да је ресорно министарство уградило те препоруке и у Стратегију за унапређење положаја особа са инвалидитетом до 2024. године, као и да је Канцеларија за људска и мањинска права у сарадњи са НООИС-ом припремила допуњену анализу спровођења добијених препорука.
"На највећем броју препорука посвећено се ради, то су препоруке које захтевају континуитет у поступању, а односе се на запошљавање особа са инвалидитетом, сузбијање дискриминације, положај жена са инвалидитетом, положај деце са инвалидитетом, приступачности и слично", указала је Пауновић.
Према њеним речима, Анализа коју је урадила Канцеларија за људска и мањинска права, указала је и на значај препорука које се односе на ситуације ризика, те да је у случају пандемије вируса КОВИД-19 демонстрирано на најбољи начин колико је важно да управљање ризиком буде инклузивно, а мере заштите приступачне свим члановима друштва.
"Очекује нас још посла на препорукама које се односе на једнако признање лица пред законом, као и на препорукама које се односе на животни стандард особа са инвалидитетом", закључила је Пауновић.
Директорка Националне организације особа са инвалидитетом (НООИС) Иванка Јовановић изјавила је да је у Србији, у већој или мањој мери, примењено 25 кључних препорука Комитета Уједињених нација за права особа са инвалидитетом.
Према њеним речима, за пет месеци, током пројекта "Људска права за све“, НООИС урадио анализу препорука Комитета и да је приметно да је повећан проценат превођења на знаковни језик у телевизијском програму, али то још није довољно.
Јовановић је додала да је ратификован Маракешки споразум и да су тиме штампана издања постала доступан особама са оштећеним видом.
