- Аутор долази из Новог Сада и бави се једном темом која је занимљива за све нас који живимо у Срему. Срем је инспирација, рекао бих не само фотографима, већ и свим другим уметницима – рекао је директор Културног центра Јован Деврња и позвао љубитеље фотографије да дођу у Културни центар, и да уз поштовање свих епидемиолошких мера, погледају изложбу која траје до 22. маја, као и да, уколико нису у прилици да дођу, погледају изложбу на званичном ЈуТјуб каналу Културног центра Пећинци.
Изложба је резултат десетогодишњег рада на репортажама новинара Жељка Марковића и фотографа Слободана Шушњевића, који су свој рад бележили на страницама „Дневника”, а како каже сам аутор током свих тих година накупило се доста материјала. Изложба, након селекције, обухвата преко 50 радова, али је за простор пећиначког Културног центра одабрано 30 фотографија од којих је свака пропраћена једним лирским описом те сцене која се налази на фотографији.
- Захваљујући мом пријатељу Дарјушу Самију који је селектовао сав тај материјал, настала је ова изложба. Мој доживљај Срема није онај идеализован, диван и кићени. Ја стичем утисак да је Срем мало опустошен, да су се Сремци мало затворили, и управо ова изложба и Дарјушова селекција има за циљ да мало подигне свест о томе са ким живимо. Идеја је била да ова изложба и да све те приче које су биле у „Дневнику” освесте присуство тих драгих, изузетних људи који живе ту у нашој близини, а ми их нисмо свесни - казао је Шушњевић.
Прошао је Слободан најзабаченије кутке винског и свињског Срема и забележио најнеобичније моменте људи који мирис Срема носе у генима. А да би настали ти моменти, да би се тај мирис материјализовао пред очима посетилаца, неопходан је опсежан рад. По речима Дарјуша Самија, музејског саветника, историчара у Музеју Војводине, Жељко Марковић и Слободан Шушњевић, желели су да прикажу управо тог једног аутентичног човека, јер, како је рекао, мноштво таквих прича сачињава један дубљи поглед на било коју област.
- Идеја изложбе је била баш то, да се забележе људи које називамо маргиналцима, људи који нису на насловним странама, који не окупирају пажњу тих неких великих репортажа. На тим фотографијама ухваћени су детаљи живота како фотографским оком тако и неким пропратним коментаром и уз навођење сваког места где је фотографија настала –изјавио је Сами.
В. Х.
