Истиче се да је на новом порталу покренутом 2021. регистровано 1.930 нових наручилаца и 11.800 понуђача, те да ја учешће јавних набавки достигло 8,93 посто БДП што највиши ниво у две деценије, али просечно је по јавној набавци остало 2,5 понуда.
НАЛЕД наводи и најнижа цена једини критеријум за одабир понуђача у чак 95 посто током прошле године.
Стручни консултант Удружења „Понуђачи Србије" Станица Антељ да и поред више предности нови закон и даље дозвољава да се кроз додатна објашњења и исправке, неприхватљива понуда исправи и учини прихватљивом.
"То код фер понуђача ствара неповерење у јавне набавке и механизме заштите. Исто тако, није превазиђена ни ситуација у којој понуђач да цену од 1 динар, а наручилац има дискреционо право да прихвати такву понуду, док остали понуђачи немају увид у каснију реализацију уговора", рекла је она а преноси НАЛЕД.
Она је указала и да правна заштита у поступцима чија је процењена вредност мања од милион динара за добра и услуге и три милиона за радове који се спроводе у отвореном поступку не постоји.
На основу анализа НАЛЕД наводи да двогодишња примена електронских јавних набавки указује да наручиоци морају даље да унапређују квалитет истраживања тржишта које претходи расписивању позива.
Додатна препорука је и да наручиоци пажљивије прописују услове за учешће.
Антељ наводи да недостаје успостављање базе квалитета извршеног посла и пружених услуга.
"Могла би да буде направљена по узору на немачки Регистар о јавним набавкама у који наручиоци уписују негативне оцене код понуђача за које је суд утврдио да су прекршили закон. Да је јавно објављивање налаза контроле квалитета неопходно и у Србији, према истраживању НАЛЕД-а, сматра 72 посто наручилаца и 89 процената понуђача", додаје она.
Подаци Канцеларије за јавне набавке показују да је број закључених уговора у 2020. повећан са 122.000 на 135.000 да би у 2021. њихов број скочио на готово 183.000.
Вредност набавки у 2021. порасла је за 50 процената, са 3,2 милијарде на 4,7 милијарди евра.
Према истом извору у 2021. години забележено је 650 поступака у којима су коришћени еколошки критеријуми и 86 где је предност додељивана социјалним елементима.
