Директор Топлане Добросав Арсовић у разговору за „Дневник“ каже да је његово предузеће ипак најбоље у држави.
– Бољи смо по свим критеријумима, па и по броју запослених, јер смо се с 335 запослених нашли на листи с привредним гигантима, који имају десетине хиљада радника – каже Арсовић, и додаје да је 54. место, међу више од 100.000 привредних друштава, одличан резултат.
Он указује на чињеницу наведену у извештају АПР-а да је Новосадска топлана у 2017. години остварила 55,1 одсто већи добитак од претходне и да је он износио 1,293 милијарде динара.
У извештају АПР-а стоји да је Новосадска топлана у 2017. години остварила 55,1 одсто већи добитак од претходне и да је он износио 1,293 милијарде динара
– Од 2014. године, када сам преузео предузеће, од тешког губиташа с три милијарде динара обавеза, стигли смо довде. „Новосадска топлана“ одавно не користи текуће субвенције града, а од прошле године ни капиталне субвенције. Све инвестиције и обавезе плаћамо из својих извора, немамо кредите, мада нас банке опседају. Топлана је данас ликвидна, солвентна и без икаквих дугова – истиче Добросав Арсовић, додајући да је, уз све то, у два наврата цена грејања и топле воде смањивана, а уз недавно треће појефтињење, грејање ће, уместо 98 динара по квадрату стана, коштати 84,6 (без ПДВ-а).
Како је навео, међу најбитнијим стварима које је урадио је увођење когенерацијског постројења за производњу електричне енергије у топлани Запад. Инвестиција вредна 6,2 милиона евра, финансирана из кредита КфЊ банке, отплатила се за годину и по, и сада доноси приход „Топлани“ која продаје „зелену“ енергију ЕПС-у.
Систем спреман пред почетак сезоне
Ближи се и почетак грејне сезоне, која званично почиње 15. октобра. Арсовић очекује да ће грађани и ове године имати стабилно грејање, без хаварија, квалитетније него претходне године.
– Ремонти постројења завршени су готово 90 одсто. Без обзира на реконструкције вреловода које још нису завршене, уверавам грађане да ће машински радови бити готови пре почетка грејне сезоне. Рокови на градилиштима подразумевају и довођење површина у технички исправно стање, што нема утицаја на рад система – нагласио је Арсовић.
– Ипак, одскочна даска за „Топлану“ било је укидање свих непотребних трошкова и издатака, отплата кредита који су у прошлости уговорени с ужасно лошим условима. Уз то, сада годишње заменимо од десет до 15 километара вреловода, што смањује губитке, штеди енергију и, самим тим, доприноси бољим финансијским резултатима. Ове године Топлана је инвестирала у вреловодну мрежу, с прикључцима и подстаницама, око 1,3 милијарду динара, и сада нам је мрежа стара око 15 година, што је европски просек – наглашава директор Арсовић.
По његовим речима, с обзиром на то како се добро когенерација топлоте и струје показала, одлучили су се да у топлани Југ направе нешто мање посторојење него у Западу (десет мегавата), те би од наредне године та топлана требало да ради и као електрана снаге четири мегавата. Топлана ће у тај посао уложити око 500 милиона динара.
– Од већих пројеката из ове сезоне, завршавамо изградњу новог котла од 60 мегавата у топлани Исток, те ће та топлана моћи да самостално греје своје подручје, без повезивања с ТЕ-ТО, и при веома ниским температурама. Тај посао коштао је предузеће око 335 милиона динара – каже Добросав Арсовић. – У току је и фазна аутоматизација топлотних подстаница: од око 5.000 подстаница, ове године смо урадили око 400. То је скуп посао, али ћемо само овогодишњим улагањем уштедети око милион евра по сезони. Занимљиво је да је та фаза вредела 2,8 милиона евра, али сам искористио могућност коју нуди словеначка влада преко своје канцеларије ЦМСР, да донира 30 одсто инвестиције, уколико је у извођачком конзорцијуму фирма из Словеније. Ове године та донација износи 850.000 евра. „Новосадска топлана“ сада је на највишем технолошком и финансијском нивоу у ширем окружењу, и предњачи у свим параметрима у односу на друге топлане. Мени је сада једини проблем што су законом прописане плате ниске у односу на резултате које остварују запослени у Новосадској топлани.
С. Крстић
