ОВО ЈЕ ТАЈНА ИЗРАДЕ ВРХУНСКИХ ВИОЛИНА: Михајло се усавршавао у Норвешкој, па у Новом Саду наставио вишедеценијски породични бизнис
У Поштанској улици у Новом Саду, на скромној радној површини, у атеље-радионици Ракић поправљају се, продају и понегде оживљавају гудачки инструменти.
Власник Михајло Ракић наследио је посао од оца Стевана, који је овај занат започео 1990. године. Михајло је формално преузео радионицу након периода учења у породичној радионици и четворогодишњег усавршавања у Норвешкој, од 2015. до 2019. године, где је стицао искуство у раду са различитим инструментима.
Радионица се данас углавном бави поправкама и продајом гудачких инструмената. Михајло ради широк спектар послова - од струњења гудала и замене длака, преко израде нових кобилица и подешавања чивија, до сложенијих интервенција које захтевају отварање инструмента.
Иако саму израду инструмената мање практикује, то је у већој мери била специјалност његовог оца, радионица је успоставила дугогодишњу сарадњу са ученицима, студентима, професионалним музичарима и професорима са Академије. Муштерије долазе из целог региона - захваљујући квалитету рада и поверењу које су изградили. Михајло каже да је мајстор за инструменте као зубар – једном кад се успостави добар однос и муштерија не мења мајстора.
- Један од великих изазова код гудачких инструмената су климатски услови: топлота и влажност ваздуха снажно утичу на танко дрво од којег су инструменти направљени – казао је за „Дневник“ Михајло Ракић. - Због тога је битно редовно чистити калафонијум и када се примети да се звук мења, инструмент однети на поправку.
Ракић је екипи „Дневника“ објаснио и шта је највећа разлика између врхунске и просечне виолине.
- Разлика између врхунске виолине и просечне је материјал од којег се производи. За врхунске виолине користи се квалитетно дрво, остало 20-30 година, како би се потпуно осушило, док код комерцијалних виолина, које користе ученици, често користе мање суво дрво - и онда се јављају озбиљни проблеми после неколико десетина година – рекао је наш саговорник. – Због сувог материјала који се користи на врхунским инструментима долази до мањих промена током година тако да те виолине могу да трају и стотинама година.
Сусрет са вредним инструментом
Током боравка у Норвешкој, Михајло је имао близак сусрет са једним веома познатим и вредним инструментом.
- Држао сам у рукама виолину Guarneri del Gesù — један невероватан инструмент. Тога ћу се увек сећати, иако сам радио само основно чишћење и неке мале интервенције – рекао је Михајло Ракић.
Михајло верује да ће занат преживети технолошке промене јер овај занат не подлаже променама и већ вековима је исти.
-Ови инструменти су се јако мало променили од настанка и сигурно се неће превише мењати у будућности. Занат захтева ручни рад, осећај и вештину. Зато мислим да ће преживети индустријализацију и дигитализацију - објаснио је Ракић. - Мој савет за младе је да ако воле да раде рукама, имају вештину и вољу, узму да уче овај занат - није лак, али има доста муштерија, јер музике ће увек бити, а самим тим и инструмената.
Атеље-радионица Ракић остаје место где се традиција и ручни занат спајају са потребама данашњих музичара - од почетника до професионалаца.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.