. Иако Милица Бањац Добромиров дуго ради у основној школи као учитељица, у причу с баклавама је ушла пре три године, да би мало подигла породични животни стандард и приуштила неке ствари које нису могуће од редовних плата у просвети.
– Рецепте сам добила од свекрве јер се она тиме бавила деведесетих година прошлог века, те сам решила да покушам на неки начин поново да покренем посао, али мало другачије, у складу с данашњим разноврсним кулинарским изазовима – рекла је за „Дневник” Милица Бањац Добромиров. – Наше баклаве су специфичне по томе што су направљене од хељдиних кора и жутог шећера и имају упола мање калорија од осталих баклава на тржишту, али нису посне. Праве су војвођанске јер се од састојака, између осталог, користе јаја, млеко и павлака.
По њеним речима, баклаве се праве у три различита укуса: с орасима, кокосом и маком. Муж и она посебно су поносни на чињеницу да је после три године рада, баклава с маком од арапског Центра за међународну сарадњу у Београду добила прву награду за најукуснију баклаву на Баклавијади прошле године у октобру.
– Наш квалитет мора да буде константан јер сарађујемо с водећим трговинским ланцима у земљи па се тако наше баклаве могу наћи у „Универекспорту”, „Максију”, „Темпу”, „Роди”, „Ароми” и неким „Суперидеама”, што се односи више на Београд – казала је наша саговорница. – Сада је производња мања него у зимској сезони, од новембра до марта, када су разна славља на „програму”. Било је у почетку доста тешко, те без подршке и знања које има мој муж Душан и у свему ми помаже, не бих успела, нити бих се упуштала у било какав посао. Најтеже од свега је, у суштини, пробијање на тржиште и комуникација с људима од којих зависи наш посао, а који нису баш увек ажурни.
С обзиром на то да и код куће практикује здравији начин исхране, Милица користи хељдине коре и у својој исхрани, те се тако спонтано развио и посао с баклавама од хељдиних кора. Циљ је био атрактивнија и здравија понуда на тржишту.
– Да би нам посао био исплатив, морали смо да ширимо асортиман те смо анализирали и истраживали наше тржиште и дошли до закључка да можемо производњу преусмерити и на пите – прича Милица. – Прављене су од прхког теста с воћним филом од правог воћа, јер у нашим производима нема никаквих замена и вештачких састојака. У понуди сада имамо пите с малином, као нешто што је специфично за наше поднебље, затим питу с вишњом и шумским воћем. Последњи производ који смо избацили на тржиште је гринат, колач од чоколаде, ораха и кекса, који сами правимо.
У разговору је поменула да размишљају и о новим производима јер асортиман мора да се шири, али квалитет мора да остане загарантован. Колачи имају рок трајања од шест месеци, што се не постиже додацима, већ технологијом израде, коју нам нису хтели открити.
И. Бакмаз
