– Сваке године упутимо допис надлежним институцијама у којем тај захтев стављамо на прво место и надамо се да ћемо моћи да рачунамо да ће се најкасније током следеће године то бити завршено – каже Живанов. –Проблематична је и атмосферска канализација, јер је у протеклих 20 до 30 година доста канала, који су служили за одвођење бујичних вода затрпано, а у неким улицама они више ни не постоје. Током обилних киша, какве су нас летос задесиле, било је поплављено доста улица, попут Радничке и Рибарске, и дворишта. У три улице – Доситеја Обрадовића, Петра Драпшина и делу Лазе Костића – постоје велики канали које одржава Водопривредно друштво „Шајкашка”, у ком су нас уверавали да ће они врло брзо бити оспособљени.
По речима нашег саговорника, неасфалтираних улица је у Бегечу остало веома мало, попут Нове 1, продужетака Улице ослобођења и Светозара Марковића, Лазе Костића и Доситеја Обрадовића. После зиме, каже Живанов, увек се појављују ударне рупе, али ЈКП „Пут“ их редовно крпи. Град је ове године дозволио и „пресвлачење“ неких асфалтираних улица попут Краља Петра Првог, Светозара Марковића, Браће Ћеран и Змај Јовине.
По речима Николе Живанова, Бегечка јама је парк природе, који је поверен на управљање ДТД „Рибарству“, које се недомаћински односи према том природном добру.
– Када сам ја био мали, називана је „бисером Дунава“, а данас је у доста лошем стању због поменутог предузећа коме она само представља терет – наводи Живанов. – Не одржава се и запуштена је, а ми као село немамо надлежности, тако да смо немоћни да спречимо њено даље пропадање. Као месна заједница, у сарадњи с Удружењем спортских риболоваца с викенд-насеља Бегечка јама, обраћали смо се надлежним градским и покрајинксим институцијама да се промени управитељ и да се Бегечкој јами додели неко ко ће је од срца чувати и бринути о њој, не би ли јој вратио стару славу и да поново засија као најсјајнији бисер који краси Дунав.
– Тротоари су релативно давно изграђени и у већини улица су већ оштећени, док на неким местима више и не постоје, обрасли су травом и коровом – истиче Живанов. – У последњем допису надлежнима смо то напоменули, па се надамо да ћемо их за почетак добити барем у магистралним улицама, највише због деце која иду у школу. Бегеч је пољопривредно село и наша молба је да се уреде атарски путеви да би се машине и трактори кретали туда, што би се повољно одразило на безбедност у саобраћају.
Бегечани немају притужбе на јавну расвету, мада она недостаје у појединим улицама у којима нема кућа. Један од проблема села је недостатак дечјих игралишта. Живанов каже да постоји само једно, које је одлуком ранијег Савета МЗ припојено школи, а пошто га нико не користи, временом је потпуно пропало.
– Школско двориште је ограђено и викендом закључано те мештани нису могли да изводе децу тамо и зато је пропало – каже је Живанов. – Предлагали смо надлежнима места где би се могло направити игралиште за децу јер за тим постоји потреба. Према урбанистичким актима, у Лединама су планирани спортско-рекреативни ценатар и парковске површине и надамо су склопу тога, и дечје игралиште, али не знамо када ће то бити реализовано.
И. Миклоши
Фото: Р. Хаџић
