Пројекат се реализује на основу Меморандума о разумевању који је у децембру прошле године Град потписао с Немачком агенцијом ГИЗ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit), НАЛЕД-ом (Регионални технички секретаријат мреже за повољно пословно окружење у Југоисточној Европи) и Друштвом за поступање са амбалажним отпадом „Секопак” д.о.о из Београда. Надлежни наводе да је циљ тог документа реализација пројекта „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” и формирање сакупљачке мреже за стаклену амбалажу, као и брзо постављање одговарајућих контејнера.
Грађани ће флајере с информацијама у вези с одлагањем стаклене амбалаже добијати уз рачуне обједињене наплате ЈКП „Информатика“, а у градској „Чистоћи” најављују да ће ускоро бити објављене и тачне локације контејнера “звона”. Та места су, кажу, одабрана на основу истраживања о томе где је највећа потреба за постављање такве врсте контејнера.
Надлежни напомињу и да је реч о пилот-пројекту примарне сепарације, те да се надају проширењу капацитета.
- Овај пројекат усмерен је на остваривање заједничког циља потписница, а то је унапређење сакупљања и адекватни третман стаклене амбалаже, развијање бизнис модела применљивог за Град Нови Сад, те промовисање значаја примарне селекције, рециклаже, као и користи које такви процеси имају за здравље људи и очување животне средине - објаснили су у ЈКП “Чистоћа”. - Веома је важно да се грађани укључе у акцију и покажу одговорност према животној средини, те су зато припремљени и флајери са подацима попут локација контејнера, као и информацијама шта се у њих може убацивати.
Није згорег напоменути да је стакло сировина која се у потпуности може рециклирати и погрешно је сматрати га отпадом. Иако се бесконачно може враћати у процес рециклаже, стакло је материјал који се на депонијама тешко разграђује.
Осим у Новом Саду, око 150 “звона” предвиђено је у Београду, као и око 600 у Нишу, Сомбору, Крагујевцу и Варварину. Пројекат је, иначе, регионалног карактера и спроводи се у Србији, Босни и Херцеговини и Северној Македонији, а покренула га је Немачка развојна сарадња ГИЗ, са оператерима из три државе.
Ј. Вукашиновић
