По речима библиотекарке Дејане Обрадовић, тај огранак Градске библиотеке има око 400 активних корисника. Већину чланова чине деца предшколског и школског узраста која долазе због лектире, али старији Ковиљчани, махом пензионери, чешће свраћају и позајмљују више књига.
– Имамо заиста богат фонд, који је у последње три године обновљен захваљујући оснивачу, Граду, и грађанима који су дали велики број поклона – објаснила је Дејана Обрадовић. – Око 80 одсто литературе чини белетристика и углавном се више читају страни писци. Класике чита између десет и двадесет одсто корисника, и то углавном пензионера, док већина читалаца више воли књиге које ће им пружити неки вид опуштања, попут трилера, љубавних и породичних романа, као и бестселере у издању „Лагуне” и „Вулкана”.
Библиотека је име добила по једном од најпознатијих мештана Ковиља – чувеном интелектуалцу, доктору правних наука, новинару и песнику Лази Костићу. Ђаци лектиру могу узимати и из школске библиотеке, која постоји од када и та обрзовна установа. Своју библиотеку има и ковиљски манастир, али је она затворена за јавност, и, по речима наше саговорнице, сређена захваљујући стручним радницима Матице српске.
– По подацима Бошка Брзића, који добро познаје Ковиљ и о њему је доста писао, библиотека „Лаза Костић” основана је 1952. године – објаснила је Дејана Обрадовић. – Пронашла сам информацију да су ученији људи у Ковиљу, учитељи, наставници, свештеници и монаси из својих приватних библиотека и основали сеоску, која је имала фонд од неких хиљаду наслова, што је у то време задовољавало потребе становништва, будући да је после Другог светског рата било мање писмених људи. Нашла сам и податак да је 1968. године основана Народна библиотека јер су у време социјализма све библиотеке биле народне.
Наша саговорница је у Градској библиотеци запослена од 2013. године, а у Огранку „Лаза Костић” у Ковиљу ради од 2017. Признаје да је на почетку, кад је тек добила премештај, била помало скептична, међутим, показало се да Ковиљчани показују велико интересовање за писану реч. На полицама су дела из свих крајева света, ту је енглеска, америчка, француска, руска књижевност, као и друге националне литературе, а део простора издвојен је за домаће писце. Интересантно је да у библиотеци има и књига с краја 19. века, које су одвојене за завичајну збирку.
– Ковиљ је најпрепознатљивији по манастиру и Лази Костићу – рекла је Дејана Обрадовић, која сматра да је Стеван Пешић често, неоправдано, заборављен. – Крајем године, сваког децембра додељује се значајна књижевна награда „Стеван Пешић”, коју је прошле године добио Александар Гаталица за роман „Последњи Аргонаут”. То признање од 1995. године заједно додељују Градска библиотека у Новом Саду и месна заједница Ковиљ.
„Свако време има своје бреме” те је доласком интернета библиотека добила озбиљну конкуренцију, будући да се данас на компјутерима, мобилним телефонима и таблетима брзо и лако долази до многих података. Библиотекар не може више само да седи и чека да неко дође по књигу. Читаоци су „наоружани” подацима с „нета”, и није лако држати корак с друштвеним мрежама и савременим технологијама.
– Треба парирати 4Д биоскопима, „Јутјубу”... па из тог разлога организујемо приредбе, књижевне вечери, промоције, радионице за децу и слично – објаснила је Дејана Обрадовић. – Договарамо се с учитељима па деци држимо предавања на одређене теме из градива. Пратимо шта се то ради у окружењу, у Хрватској, Босни и у библиотекама у свету па онда у складу с оним чиме располажемо, то примењујемо.
Унутар библиотеке „Лаза Костић” осети се мемла, а наша саговорница каже да је у плану сређивање простора, те да Град и месна заједница заједно раде на томе.
Ј. Вукашиновић
Фото: В. Фифа
Пројекат "Приградска насеља - од оснивања до будућности" суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац
