Осамдесеттрогодишња Јелка Кашиковић сваког јутра и вечери улаже време, бригу и много љубави у одржавање своје велике, шарене баште у Улици Аксентија Максимовића на Клиси, која је пријављена као кандидат за најлепшу башту Новог Сада у акцији нашег листа, „Новосадске телевизије” и компаније “Color Media Communications”. Како Јелка прича, комшије и пролазници редовно застану да фотографишу њено цвеће, а комплименти се само нижу.
Поред баште коју красе сезонске и вишегодишње биљке – хортензије, руже, олеандери, украсне вишње и бројне тује, Јелка води рачуна и о пузајућим мушкатлама и петунијама на тераси. Једнака пажња поклања се и папрати, рузмарину, лаванди, шефлерима и марелама, које редовно орезује и пресађује.
– Десило се и да пролазник затражи саксију цвећа јер код мене оно заиста лепо напредује и нарасте – објашњава Јелка. – Све сама одржавам и није ми потребно дуже од сат времена дневно да постигнем све.
Редовно заливање, чупкање и скраћивање траве, али и орезивање, део је Јелкине свакодневице, а она у томе посебно ужива и не допушта да јој неко помаже. Сређивање баште највише је захтевно на пролеће, али како Јелка прича, и тада све постиже.
– Цвеће се пресађује када је пролеће, па онда користим ту прилику и да заменим све дотрајале, поломљене саксије за нове и припремим земљу за нову сезону – прича Јелка Кашиковић. – Мој муж је јако добар, много га волим и са њим сам провела цео живот, а сада радо поседимо у башти, где причамо и одмарамо.
За лепу и шарену башту потребно је много љубави, а Јелка Кашиковић, заједно са супругом Бошком са којим је у браку срећних 57 година, о бризи, стрпљењу и пажњи зна много. Како Јелка прича, супруг је потпуно подржава у цветном подухвату, те њихова дуга и искрена љубав овој башти дају посебан сјај.
У успешној бризи о зеленилу и срећном цвећу нема великих тајни, говори Јелка Кашиковић, али ипак саветује да се вода сипа у канте или флаше и остави да одстоји неколико дана пре заливања, као и да не треба заборавити на редовну дохрану јер је она веома важна за сваку биљку.
– Некад ми кажу да сам стара и да не треба више да се бавим баштом, али ја не желим јер ми је рад око цвећа и баште прави одмор и спас – објашњава наша саговорница. – Брину се и да ћу пасти са степеница када се пењем на терасу да залијем цвеће али им ја говорим да ко ради око цвећа, не може да се повреди, то је дивна занимација.
Д. Андулајевић
