Боксер Марко Станковић радом и упорношћу остварује снове

Када је пре нешто више од две године гостовао на омладинској страни листа „Дневник”, боксер Марко Лешке Станковић (26) истакао је да једног дана жели да буде шампион.
Marko pojas
Фото: Марко Станковић, фото: Приватна архива

Као главне адуте у тој намери поменуо је веру у Бога, срећу, али пре свега рад, упорност и истрајност у ономе чиме се бави, а његов живот, извесно је, везан је за професионални бокс.

Марко је 18. јула ове године понео боксерски појас шампиона Европе у УБФ верзији, победивши у Штутгарту прекидом у трећој рунди Кубанца Тореса, у мечу од осам рунди.

– Свему ономе што сте навели као предуслове за успех, претходи љубав према ономе чиме се бавите, без обзира на то о чему је реч – каже Марко Станковић, који активни одмор проводи у Новом Саду, на својој Детелинари. – Нон-стоп сам на вези с мојим менаyером Мирославом Аугустиновићем, заступником „Мепокса”, који је за мене много учинио и с ким сам 2017. године потписао први професионални уговор. Од тада се у мом животу много тога променило набоље, али далеко од тога да мислим да сам све завршио. Напротив, тек сада за мене почињу нови, још већи, изазови.

Почео је као кик-боксер, да би као 14-тогодишњак прешао на бокс.

Фото: Марко с менаџером Миром Аугустиновићем, фото: Приватна архива


Спектакл на Спенсу

Иако испочетка није наилазио на подршку у Србији, последњи резултати (скор: пет победа у пет мечева у профи-боксу) допринели су да Марко оправдано заслужи већу пажњу и поштовање домаће јавности.

– Наговештена ми је могућност да следеће године боксујем на Спенсу против једног од изазивача. Не сумњам да ће, уколико до меча дође, то бити врхунски спектакл, али организацију, противника и све што иде упоредо с једним таквим мечом, препустићу мом менаyеру, промотерској кући „Кобра спорт”, и, наравно, градским властима – каже Марко.


– Највећи број клинаца које интересују борилачки спортови, због атрактивности се определи за кик-бокс – каже Марко. – Није то без разлога јер су у техници удараца укључене и ноге. Ипак, увек ме је нешто вукло према боксу, спорту који не без разлога зову племенитом вештином.

Као идоле, Марко наводи Мухамеда Алија и браћу Кличко.

– Код Алија, осим што је вероватно највеће име у историји бокса, свидело ми се то што није правио разлику међу људима – наглашава наш саговорник. – Тако и ја гледам на живот. Желим да будем добар са свима и да свакога поштујем и гледам пођеднако, без обзира на то да ли је портир или директор. А што се браће Кличко тиче, многи ме већ, због стаса и лика упоређују са чувеном браћом, а ја ћу се трудити да их и стилом подсетим на њих.

Марков животни мото је „Чини добро и добрим ће ти се вратити”. Из тог разлога, вероватно, не либи се да комшијама прискочи у помоћ кад год му се за то пружи прилика. Лично смо се у то уверили када је другу из детињства Луки без двоумљења помогао приликом реновирања стана у згради на Детелинари. Зато за њега кажу да је врхунски спортиста, али и још бољи комшија.

Фото: Марко са Миланом Миловцем, фото: Приватна архива


Манекен

Да није боксер, Марко Станковић можда би био професионални манекен.

– Било ми је симпатично када сам добио позив, али и манекенство захтева одрицања и жртве на које нисам спреман. Мој живот је бокс, а повремено, када ми то обавезе буду дозволиле, прошетаћу манекенском пистом – каже Марко.


– Трудим се да спортски резултати не утичу на моје понашање, тако сам васпитан. И данас волим да се нађем с другарима, али се зна: у 23 сата одлазим на спавање, иако бих волео да останем на дружењу. Организам и тело морају да се одморе и буду спремни за радни дан врхунског спортисте који се, у мом случају, састоји од два тренинга дневно. Проведем по пет сати у сали, теретани, на трчању... али знам да без рада и труда успеха нема. А моја је жеља да једног дана постанем светски шампион и тако обрадујем верне навијаче окупљене у „Црвени зид Мепокса” – не крије Марко Станковић.

У Немачкој, где боксује професионално, познат је по имену Марко Штарк.

– Или Јаки Марко, како бисмо то слободно превели. Знате, све је данас бизнис, па тако и профи-бокс. Мени се посрећило што сам, како кажу познаваоци, идеално грађен за боксера. Имам висину, танке ноге, уске кукове и распон руку од два метра, али и неизмерну вољу да тренирам и успем. Некада сам трчао с ранцем напуњеним циглама, у чизмама, па су појединци говорили да сам „луд”. Данас, хвала Богу, имам изузетне услове, па то ценим и поштујем – рекао је на крају разговора Марко, журећи на први тренинг где га је чекао тренер Милан Миловац Баја, коме, каже, много дугује за почетак боксерске каријере у клубовима „Нови Сад” и „Бачка”.

С. Савић

ПројекатСпортом до здрављасуфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести