Брнабић је најавила и нови пројекат “Национална престоница стваралаштва” у оквиру којег ће сваке године један град или општина у Србији понети ту титулу и добити средства за финансирање културних пројеката, али и других области стваралаштва.
Како је рекла, циљ тог пројекта је децентрализација културе и оснаживање градова и општина у Србији кроз отварање културних станица и подршку младима и њиховом стваралаштву.
“Оно што је Нови Сад урадио претходних година на промоцији града као Европске престонице младих и Европске престонице културе дало нам је ветар у леђа и показало пут за целу Србију. Сваке године у Србији имаћемо један град који ће бити домаћа престоница стваралаштва, са највећим акцентом на младе и перспективне уметнике и креативце”, рекла је Брнабић.
Премијерка је казала да ће за Националну престоницу стваралштва моћи да конкуришу сви градови и општине осим Београда и Новог Сада, а да ће прва титула бити проглашени 2023,године.
Додала је да ће крајем године бити објављен јавни позив градовима и општинама да конкуришу са конкретним пројектима.
Брнабић је нагласила да моделом културних станица Нови Сад поставља нове стандарде на културној сцени Србије и додала да би мрежу културних станица као иновативан и аутентичан културни модел требало применити и у другим градовима широм Србије.
Истакла је да је Влада Србија у претходном периоду много радила на унапређењу културног живота у Србији, нагласивши да је Влада Србије од Европске развојне банке узела кредит од 20 милиона евра за унапређење инфраструктурних пројеката у области културе.
Подсетила је да је после 15 година реновирања отворен Народни музеј у Београду, а после 10 година и Музеј савремене уметности, док је у Новом Саду реконструисана Галерија Матице српске, у Врању обновљено Народно позориште, као и да се завршава Народно позориште у Суботици.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да културне станице у Новом Саду, којих ће бити укупно осам, представљају ренесансу културног живота Новог Сада, Војводине и Србије.
“Ствари које су до јуце била имагинација, данас постоје и видљиве су. Требало је имати смелости за то, окупити људе који се боре, али била је потребна и много снажнија економија. Не можете да радите ове ствари ако као немате фабрике, већи број радних места и ако се одговорно не односите према јавним финансијама", навео је он.
Вучевић је казао да је за кратко време култура стигла до најудаљенијих делова града кроз културне станице у Буковцу, Руменки, на Клиси…
“На тај начин, кроз децентрализацију културе, сваки наш суграђанин је укључен у креирање нове културне слике града, што је од изузетног значаја за будућу Европску престоницу културе", рекао је Вучевић.
Директор Фондације "Нови Сад - Европска престоница културе", Немања Миленковић је рекао да је та фондација обећала да ће тај град 2021. године имати три културне станице у години титуле, али да ће их бити осам.
Миленковић је казао да је пандемија корона вируса показала да постоји потреба за отварањем већег броја културних станица, јер су, како каже, чим се стишала епидемије људи завапали за културом.
Додао је да ће културне станице бити снажна подршка новосадским уметницима и да ће крајем јуна бити отворен конкурс намењен младим, активним уметницима који су прошли кроз тежак период због епидемије корона вируса.
Пројекат културних станица је представљен испред будуће Културне станице ОПЕНС, у некадашњем комплексу "Петар Драпшин", а будућем дистрикту за уметност, културу и стваралаштво.
Готово 2.000 догађаја које је посетило више од 100.000 посетилаца реализовани су у протекле две године колико постоје културне станице у Новом Саду.
Мрежа ће, како јер речено, бити проширена са још пет нових културних станица, а поред културних станица Еђшег и Свилара, као и покретне Културне станице Караван, нове културне станице су Барка на Клиси, Културна станица Буковац, Културна станица ОПЕНС, Културна станица Млин у старом језгру града и Културна станица Руменка.
