Дарко Винер, државни првак у стрељаштву: Тешко је попети се на врх, а још теже остати на њему

Карловчанину Дарку Винеру пошло је за руком оно што нико пре њега није постигао у историји карловачког и српског стре­љаштва у дисциплини ваздушне пушке – попео се на победничко постоље на Државном првенству три пута заредом за 17 година, колико се тим спортом бави у локалном клубу – Стрељачкој дружини „Стражилово”.
viner 1
Фото: Дарко Винер, фото: Приватна архива

Последњи пут шампионски пехар освојио је прошлог месеца у Београду, када су се и јуниори и сениори „Стра­жилова” екипно окитили бронзом.

– Тешко је попети се на врх, али је још теже остати на њему – каже овај тридесетогодишњи младић, запослен на пословима координатора техничког одржавања и заменика управника терминала компаније „МОЛ Сербиа” у Сремским Карловцима. – Колико знам, такав резултат нико у Србији није постигао до сада. Не осећам се као звезда, напросто, само радим то што волим. Немам у плану да оставим пушку, осим ако се деси неко чудо. Намера ми је да напредујем на послу, и у том смислу планирам наставак школовања које сам својевремено прекинуо. Кад мало боље размислим, не рачунајући стрељашто, у којем у континуитету више од десет година идем узлазном линијом, на свим пољима кренуло ми је боље оног тренутка када сам схватио шта желим од живота.

У свет стрељаштва ушао је случајно као тринаестогодишњак. С другарима из основне школе обрео се једном приликом у стрељани, која се налази у подруму Магистрата, и први пут узео у руке пушку, постигавши, како каже, катастрофалан резултат, не знајући да ће само пет година касније освојити Првенство Србије, а још мање да ће дочекати да га на великим такмичењима данас конкуренција дочекује речима: „Винер је опет дошао!” Први значајни резултат којим је отворио себи врата ка врху постигао је  2006. на Ђурђевданском турниру.

Фото: Приватна архива

Трофеје нижу, пара за нове пушке немају

Стрељачка дружина „Стражилово” најстарији је спортски клуб у Карловцима. Основан је 1912. године, а 35 делује у подруму Магистрата, у којем стрелци не знају како да се изборе с влагом. Дарко Винер, који је већ три године и председник Дружине, каже да две деценије нису обнављали опрему, рачунајући ту и оружје, осим покојег комада до којих су дошли на најразличитије начине. Захваљујући Стрељачком савезу Србије, Спортском савезу Карловаца и хуманитарном турниру који су сами организовали, успели су да дођу до три ваздушна пиштоља, па ће, кад епидемиолошке прилике дозволе, уврстити и ту дисциплину у тренажни процес. Наручили су од Стрељачког савеза Србије три пушке, за које Винер каже да не зна како ће их платити, али је сигуран да ће успети, рачунајући на помоћ на основу резултата које Дружина постиже. Осим оружја и опреме, за постизање врхунских резултата потребна им је и електронска мета, али ни за њу немају пара.


– Тог дана рекао сам деди да ћу каснити на славу, али да ћу донети медаљу, и донео сам сребро – каже Дарко. – Када сам 2008. први пут освојио Државно првенство с непуних 18 година, истог дана пуцао сам и за сениоре, па су се и они попели на постоље. Следеће године бранио сам титулу, али нисам успео, јер сам имао малер – покварила ми се пушка, но од тада до данас нисам пао испод десетог места.

Самопоуздање и сигурност у себе, које је врло битно у сваком спорту па и овом, Винер је показао и 2018. на Првенству Србије у Горњем Милановцу, али и сваки следећи пут. На вечери уочи тог такмичења организаторима је рекао да има намеру да сутрадан овоји златну медаљу и да слободно могу унапед да угравирају његово име, и то се догодило. Тада је умало оборио државни рекорд и та 383 круга, један мање од рекорда, његов су најбољи резултат. Та година је, каже, била и најуспешнија у историји дружине. Наредне две биле су у знаку његовог личног успеха.

– Као тренер, а то сам постао коју годину пошто сам први пут освојио Првенство државе, децу учим да буду сигурна у себе – прича Дарко. – Сталоженост, смиреност, изостанак наглих реакција, особине су које су необично битне у стрељаштву. Много елемената утиче на резултат и све њих треба испунити. Ја сам по природи енергичан човек, али сам успешан у спорту који захетва апсолутни мир. Када станем на линију, потпуно сам другачији.

За досадашње резултате Дарко је више пута понео титулу најбољег спортисте Сремских Карловаца у избору Спортског савеза општине и „Карловачког листа”, као и Дружина, за коју каже да с правом носи тај назив. По Дарковим речима, Дружина је права заједница од двадесетак чланова, у којој деца нарочито воле да проводе време. Додуше, каже да би Дружина могла имати и више чланова да би се формирала здрава конкуренција.

З. Милосављевић

EUR/RSD 117.5753
Најновије вести