Међу најважнијима спадају венчићи уз које савршено стоје слике, поклон корпе и сушено цвеће којим је привукла пажњу Новосађана и на седмом НС Маркету освојила титулу “Нај штанда”. Иако је то било њено прво представљање јавности под називом “Aniloo art”, посетиоци и излагачи НС Маркета су изабрали управо њу.
- Била је то неочекивана титула и баш сам се пријатно изненадила и обрадовала - казала је за “Дневник” Бранислава Јакшић. - За маркет смо направили букете са лавандом, слике, пакет поклоне, плетене корпице у које иде венчић, бочице лаванде, обојене шишарке као детаље, као и разноразне комбинације које су украсиле наш штанд. Осим венчића, правим и сличице на којима цртам тушом и то углавном аутентичне ципеле из 18. и 19. века.
И поред свих декоративних предмета које Бранислава израђује, венчићи су ипак они примарни и нешто чему је годинама посвећена, а идеју за њих добила је путујући по северној Италији и Европи. Након тога Бранислава почиње да прави венчиће од хортензија и другог сушеног цвећа, при чему јој је највећа помоћ и подршка ћерка Мина која је дошла на идеју да мамин таленат и љубав представи и другим Новосађанима.
- Сваког дана након посла и уобичајених обавеза, она седне за сто и стално нешто прави, израђује, слика, пакује, све што јој падне на памет - казала је поносно Мина Јакшић. - Годинама украшава кућу и поклања свима, а моја жеља је била да и други људи то виде. Пошто се бавим фотографијом покренула сам Фејсбук и Инстаграм профил “Aniloo art”. Људи се не сусрећу са оваквим венчићима, па не знају где да их ставе те им само треба дати идеју.
Иако је за један венчић потребно утрошити одређено време, а неке од њих је теже направити, Бранислава ужива у свакој фази израде. По њеним венчићима тачно се може распознати током којег годишњег доба их је правила. Сваки има своје време, а она признаје да јој је летњи период најдражи.
- Сада правим само венчиће од шкољки које скупљам годинама, а пријатељи ми такође доносе јер знају шта радим и волим - рекла је Бранислава Јакшић. - Полако сам почела да правим венчиће од зимских плодова, од шишарки, ораха, лешника, кестена и иако је хортензија била прва - шкољке су ми најдраже. Чудно је то, али у својој глави сам поделила годишња доба и не могу другачије да правим, а када дође новембар почињемо да правимо и честитке и пакетиће за предстојеће празнике што за мене представља прави одмор.
Породица Јакшић је пријатно угостила екипу “Дневника”, а трећи члан “Анилоо арт”-а куца Моли је мирно слушала разговор, док нам је ћерка Мина са смехом открила да се Бранислава из шетње никада не враћа празних руку.
- Увек када оде у шетњу не враћа се без кесе пуне неких стварчица из природе, тако је покупила плодове и у Африци кад смо били и направила венчић од истих - испричала је Мина. - Често је питају како и када то све стигне поред посла и свих обавеза, али ја знам да је то просто нешто што је испуњава и усрећује и да јој због тога ништа није тешко.
К. Ивковић Ивандекић
