Трансформација овог дела града започета кандидатурама за Омладинску престоницу Европе 2019 и Европску престоницу културе 2021, специфична је из неколико разлога, о којима је, за наш лист, већ говорио Немања Миленковић.
Каква је Кинеска четврт данас, у односу на саме почетке идеја и планова за овај кварт?
- Будући креативни полис је не само један од најзначајнијих просторних легата који треба да остану иза пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“, већ је он сама метафора титуле које су Новосађани освојили. У њему су се преплитала различита очекивања, виђења, тумачења, па и интереси. Победа културе дијалога потврдила је да су отвореност и демократичност, иако спори процеси, свакако сврсисходнији и далекосежнији за наш град. Сва улагања у истраживања, фокус групе, анкете, серије дијалога са стручњацима и јавношћу кроз одржане „Диване“ и конференције, Форуме културе, као и Савет за развој Креативног полиса, показали су предност у доношењу одлука базираним на чињеницама, а не субјективним утисцима. У том смислу, нешто што је пре две године деловало немогуће, полако добија своје физичке обрисе, пре свега сређивањем комуналне и саобраћајне инфраструктуре, а то ће постати све интензивније и видљивије како се будемо приближавали 2021. години. Већ до краја ове године, Новосађанима ће овај простор постати безбеднији, приступачнији и отворенији. Чувајући идентитет и дух овог простора од времена браће Крамер, фабрике „Петар Драпшин“, па и тзв. Кинеске четврти, његовом обновом и развојем Нови Сад ће добити ново место где се индустријско наслеђе, уметност, култура и креативност живо преплићу.
Шта се у самом процесу мењало и трансформисало, док се и сама Кинеска четврт преображава?
- После усвојеног плана детаљне регулације, чиме је сачувано архитектонско и индустријско наслеђе некадашњег индустријског комплекса „Петар Драпшин“, дошло је до опсежних истраживања и анкета, и низа отворених јавних расправа, стручне, али и најшире јавности на основу којих је донесено пет тачака развоја будућег креативног полиса. На основу одлука заснованих на чињеницама и демократичности, а које су биле важне за развој културе дијалога, радна група за капиталне и инфраструктурне пројекте Европске престонице културе, уз подршку Савета за развој креативног полиса, координисала је састанке надлежних предузећа и градских управа чиме су усклађене потребе и утврђени технички услови за ефикасно извођење радова на системима комуналне инфраструктуре. Тако су уклоњени нелегални, небезбедни и нехигијенски објекти. Почетком октобра прошле године, ушло се у нову фазу обнове и развоја. Већ ове године биће готови тротоари, бициклистичке стазе и паркинг места. Поред саобраћајне инфраструктуре, биће обновљени електрични водови и изграђене нове трафостанице, уведен вреловод и омогућено грејање и изведени оптички каблови. Цела локација добиће и јавну расвету, биће озелењена и поплочана. Паралелно са тим ради се и изградња нове водоводне и канализационе мреже. Да будем још конкретнији, овај простор постаће место за рад које ће примити старе и нове актере, али и Новосађане и њихове госте од којих многи никада нису ни били унутар тог простора. Савет који је био формиран допринео је да заправо сви ти радови буду синхронизовани.
Када буде завршена комунална инфраструктура, шта следи?
- Следи захтевна обнова али и унапеђење објеката некадашњег простора „Петар Драпшин“ како би се индустријско наслеђе из 20. ставило у функцију 21. века. Културна станица Еђшег, а нарочито Свилара у Алмашком крају, успешни су примери који су потврдили да ће Новосађани бити још поноснији када се сви ови објекти ставе у функцију уметности, културе и креативног стваралаштва. После завршетка прве фазе комуналне инфраструктуре, и приступних саобраћајница, чији се обриси већ виде, према плану Управе за грађевинско земљиште и инвестиције као и Управе за имовину, план је да се у функцију ставе први објекти, а који су најближи Булевару Деспота Стефана. У години када је Нови Сад омладинска престоница Европе, одлучили смо да то буду два објекта примарно посвећена младима. Први је Студентски културни центар „Фабрика“, због којег је уосталом овај простор и добио тај култни статус, а други Културна станица ОПЕНС намењана даљем развоју и активизму омладинских организација.
Које ће садржаје посетиоци моћи да искусе у Кинеској у 2021. години и каква ће бити њена даља улога у културном животу града?
- Подсетићу на резултате опсежног истраживања које је „Ninamedia research“ спровела у 2017. години, када је на питање на шта грађане асоцира тај део града, чак више од 60 одсто испитаника из Новог Сада није имало одговор, или је наводило као одговор „Кинезе“, запуштено и прљаво место и слично. Само пет одсто испитаника Кинеску четврт је доводило у везу са културним дешавањима, док чак више од 80 одсто њих никада није користило услуге мајстора који су радили у некадашњем комплексу „Петар Драпшин“. За разлику од резултата анализе инфраструктуре некадашњег комплекса „Петар Драпшин“ који је обавио тим експерата где је назначено да је културном стваралаштву и забави припадало само 9,2 одсто простора, док су доминирали запуштени магацини и неискоришћени објекти. Иако јавни простор, био је неуслован и небезбедан, и затворен за најширу јавност. Према томе, очигледно је да су провејавала два принципа. Онај који је неговао уметност, културу и креативно стваралаштво, а које је очигледно било у запећку, а опет парадоксално словило за дух такозване „Кинеске четврти“, и други који је овај јавни простор доживљавао као самоприпадајући без превелике потребе да буде отворен свим Новосађанима. Отуда, наслоњен на законске оквире стратешких докумената, али подршку стручне и најшире јавности, креативни полис жели да ојача тај дух стваралаштва, али у исто време и отвори своја врата не само старим, већ и новим ствараоцима, као и грађанима и другим посетиоцима.
Како иде решавање питања са старим, а како с будућим закупцима?
- За досадашње закупце направљен је преседан. Иако је уговором о закупу дефинисано да је боравак могућ „до промене намене”, на иницијативу Фондације „Нови Сад 2021“, уз сагласност и жеље закупаца, а уз помоћ и могућности Управе за имовину и имовинско правне послове, обезбеђене су привремене или трајне локације за њихов даљи несметани рад. Малобројним уметницима из „Кинеске” посвећена је посебна пажња, па се њима максимално изашло у сусрет. Они који су желели, добили су привремен простор за несметан рад до повратка у креативни полис, а други су, на њихову жељу, без обзира на радове и даље на тој локацији. У октобру прошле године, одржана је тродневна конференција на којој је 20 стручњака из земље и иностранства заједно са заинтересованим локалним представницима културне сцене и креативног ставралаштва покренуло питања проналажења најбољег модела управљања креативним полисом. С тим у вези, критеријуми за будуће закупце биће изграђени на основу светске и европске праксе уклопљене са нашим законодавством. Свакако да ће стари закупци који су радили у оквирима културног стваралаштва имати предност.
С. Крстић
Чланови Савета за спровођење пројекта Креативни полис су: Владимир Вујовић из Градске управе за урбанизам и грађевинске послове, Мирјана Лисица и Слободан Љуботина из Градске управе за комуналне послове, Зорица Шијак из Градске управе за културу, Вера Зорић из Градске управе за имовину и имовинско правне односе, Предраг Прерадов из Градске управе за имовину и имовинско правне односе, Александра Мандић из Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције, Вукашин Гроздановић координатор Омладинске престонице Европе Нови Сад, Немања Миленковић директор Фондације „Нови Сад 2021–Европска престоница кутлуре“, Здравко Вулин продуцент и представник уметничке и културне продукције, Душан Драгојевић мајстор и представник услужних заната из будућег Youth creative polis-а.
