А у паралелном универзуму, наизглед невидљивом становницима првопоменутог, у исто време у просторијама Јавног комуналног предузећа „Чистоћа” Нови Сад, радници, али овог петка и наша екипа заједно са њима, навлаче добро познату и уочљиву наранџасту униформу и спремају се да крену у ноћну смену. Чувену – трећу.
Ауто-цистерне се допуњују водом, камиони за одношење смећа горивом, а одморни радници спремни су да одслуже своме граду и народу пражњењем контејнера и канти, чишћењем и рибањем упрљане околине...
Пењемо се у камион са Браниславом Ласицом и Ненадом Станојевићем, који седи за воланом, те крећемо на прву адресу – угао Корнелија Станковића и Илије Бирчанина, јер одатле креће пражњење подземних контејнера у њиховом реону, у који спада и Нова Детелинара. Пажљиво излазимо из кабине, један степеник, други, трећи, па асфалт под ноге и трк до задњег дела возила где су сајле и куке које Ненад кетриџом усмерава ка првом контејнеру, а Бранислав их качи. Не треба ни минут и по да би се унутрашњост четвртастог подземног контејнера нашла у ваздуху и на путу ка стражњем делу камиона у ком отпад започиње своју вожњу до крајње дестинације – депоније.
– Искрено да вам кажем, катастрофа је колико има смећа по граду, али празнити подземне контејнере је најбољи посао, бар мени – вели Бранислав који у „Чистоћи” ради десет година, а последњих пет је на овој дужности.
Прљава страна Новог Сада најбоље је уочљива онда када се на њу обраћа пажња, а нарочито ноћу и нарочито када је задатак да се само у смеће и гледа. Ненад тврди да је много нових људи дошло у град, зграде ничу као печурке, па је све изазовније очистити новосадске улице како доликује. Још кад се на то дода да има и суграђана који намерно (да, намерно) бацају кесе са смећем ван контејнера или остављају кабасти опад, иако је то забрањено, онда радници „Чистоће” имају додатних мука.
– Овај посао не можеш да нормираш, јер не знаш колико ћеш се где задржати, нема правила – додаје возач и краниста.
Испразнисмо оба подземна контејнера на почетку Илије Бирчанина, пењемо се на папучу са задње стране камиона и крећемо на следећу адресу. Пред нама је још педесетак километара и седамдесетак локација са по једним, два или три контејнера, док за собом остављамо екипу са ауто-цистерном која их потом риба.
– Наравно да ми је занимљив овај посао, а моји момци су вредни и послушни, јер тимски рад је најбитнији – каже возач ауто-цистерне Драган Оршош, додајући да су најкритичнији делови Новог Сада управо Детелинара, како Нова тако и Стара, као и Ново насеље јер се тај реон, за разлику од свих осталих, чисти само једном у 24 часа.
Ако има света који је у петак увече решио раније да легне, а ми смо га пробудили чистећи његово смеће – извињавамо се на буци, али се и не извињавамо на ревносном послу који смо урадили!
– Има и позитивних и негативних коментара, а због буке буде и бомбардовања са виших спратова зграда, неки бацају флаше, неки лук, кромпир – додају наши саговорници који, на срећу, до сада нису задобијали повреде радећи свој посао.
Минус или превисоке температуре, киша, ветар или снег – изговор не постоји зашто радници „Чистоће” не би могли да раде свој посао. Јер, када би само неколико дана пустили да се смеће гомила, Ненад тврди да бисмо сви били толико инфицирани, да се за живота не бисмо излечили, а улицама би, уместо људи, трчали пацови.
А како се то (још) не дешава, неки Новосађани када виде раднике „Чистоће” имају потребу да се јаве, махну, насмеше се, па чак и приђу да понешто приупитају. Осим кад смо се задесили у самом центру града, опкољени младима „под гасом” којима је наранџаста армија била посебно атрактивна, те била принуђена да слуша којекаква неприкладна добацивања и коментаре.
Јавно комунално предузеће „Чистоћа” ове године обележава 75 година постојања, а тренутно има 442 радника који сакупљају, транспортују и депонују отпад. Сви они у току ноћне смене сакупе укупно 45 тона отпада, док за 24 сата буде више од 360 тона. Иначе, на територији Града Новог Сада има укупно око 2.000 канти, 4.500 надземних контејнера и 993 подземна.
– Овај посао је океј, али људи су мало, што кажеш, некултурни, добацују свашта, псују, намерно бацају смеће ван канти кад смо ми ту – прича нам најмлађи радник деветнаестогодишњи Гардијан Круези, ком можемо да будемо захвални што сваке вечери одржава најјужи центар Новог Сада како би јутро дочекао цакум-пакум!
Миц по миц, и „добро вече” прелази у „добро јутро”, а Љубиша Обрадовић „оре” Булеваром ослобођења на ком га сваке вечери дочека око 500 канти за смеће, понеке и са мини-депонијама око њих. За разлику од колега које празне подземне контејнере, Љубиши је лакше да уочи кад се у отпаду нађе нешто што не би требало...
– Дешавало се да пронађем документа, телефон и слично, али онда то дамо пословођи и он све даље решава – објашњава наш саговорник и колега у последњим сатима ноћне смене, који је за последњих седам месеци, колико се бави овим послом, смршао чак 29 килограма!
Возач Авдула Греку седи за воланом камиончета и има задатак да познаје терен и код сваке канте застане како би Љубиша истрчао, испразнио је, а смеће убацио у приколицу. И буде ту покоја финта – те џакове баца као кошаркаш лопту, те као атлетичар кладиво.
– Највише смећа има на Булевару, у Новосадског сајма, у центру и код „Променаде” јер туда највише људи циркулише – додаје Авдула.
Ако се питате чији посао је најтежи, па, по грашкама зноја на челу, задиханости и ужурбаности, свакао је изазовније празнити канте, јер то иде ручно, потребна је снага, а никад се не зна када ће радника у некој од њих дочекати цигле, камење, кућно смеће...
– У току ове ноћи, на нешто скраћеној рути, испразнили смо више од 500 канти, укључујући Булевар ослобођења, Булевар цара Лазара, Народног фронта и потковицу код Железничке станице, а у граду у трећој смени раде три овакве екипе а свака засебно скупи око 1,7 тона – каже пословођа Стеван Кузманов, чији је задатак да контролише ситуацију на терену и забележи неколико кадрова камером телефона.
Још није почело да свиће, јер зимско рачунање времена значи да око 4 сата и даље бива мркли мрак, а време је за депонију! Бранислав и Ненад својим камионом, у ком су накупили око шест тона смећа, иду ка тој одредници, а за њима Авдула, Љубиша, Стеван и наша екипа.
Забога, брдо новосадског отпада изгледа много веће изблиза! А знате ли ко га чува? Неколико поспаних паса и видно подгојених ужурбаних пацова који се не одушевљавају „гостима”, али и те како се радују „поклонима” које им доносимо... Истоварујемо прикупљено смеће на места предвиђена за то и остављамо депонију за собом, јер време је да се заврши трећа смена.
Субота, скоро 5 часова изјутра.
Леа Радловачки
Фото: С. Шушњевић – Л. Радловачки
