У разговору с појединим мештанима који обрађују земљу, а у основи узгајају соју, сазнали смо да им је првобитно било понуђено 36 динара, али је та цена, после преговора и договора, порасла з два динара. Откупна цена за овогодишњи род пшенице формирана је на 18 динара.
Влада Самарyић безмало три и по деценије ради у Земљорадничкој задрузи „Степановићево”, а последњих петнаестак година је на њеном челу. Као директор не крије да је недостатак власништва над земљом одувек представљао известан проблем, али и верује да ће, најкасније на пролеће, ући у посед 190 хектара земљишта, уколико добије спор који Задруга води с „Ирмовом”.
– Такав исход сигурно би нас знатно ојачао као привредног субјекта – не крије Самарyић, и додаје да је Ж „Степановићево” остварила одличну пословно-техничку сарадњу с предузећем „НС агро-инг”, које је ове године купило сеоски млин. – Што се свакодневних послова тиче, евидентно је да имамо одличну сарадњу с кооперантима, којих, рачунајући и оне из Кисача и Змајева, имамо око 200.
Већина коопераната су пољопривредници и ратари, који обрађују око 3.500 хектара ораница.
– Задруга представља сервис за све пољопривредне произвођаче који с нама сарађују – вели директор Самарyић. – А осим откупа пољопривредних производа, настојимо да им редовно обезбеђујемо репроматеријал и остале неопходне потрепштине. Соја, кукурз и пшеница су културе које овдашњи пољопривредници најчешће сеју, док око пет процената одлази на повртарске културе. Било је сезона када су примат имали кукуруз, па и пшеница, док се сетвом сунцокрета у овом поднебљу готово нико не бави.
С. Савић
Фото: С. Шушњевић
Пројекат „Приградска насеља – Од оснивања до будућности” је суфинансирао Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац
