На идеју да обнове ту праксу које се сви радо сећају и говоре о њој, дошли су Никола Драгољевић и Душан Јанковић из „противничких“ табора недуго по укидању ванредног стања због пандемије коронавируса. Од тада се редовно састају недељом и после мечева који трају 20 минута по полувремену, друже уз храну и освежење које сами финансирају и деле са публиком у којој су најчешће супруге и деца. Након две седмице придружио им се и подмладак, тако да су у последње време прво снаге на терену одмеравали јуниори, а онда главни тим.
- Играмо по правилима која важе за мали фудбал, придржавајући се ферплеја, без грубих стартова – каже члан из екипе „Дока“ Игор Ђураковић чији отац Дарко такође чини поставу Дочана. – Сами одржавамо терен, косимо траву недељно, обележили смо га, и чак исплели мрежу. За мрежу је био је задужен мој отац, који је за то искористио своје пецарошко умеће. Терен смо назвали „Чедо“ по прва два слова оба насеља и сада је оно место окршаја „љутих противника“.
А противници, с обзиром на године, а оне су у распону од 23 до 60 и вишак килограма, показују завидан ниво срчаности и борбености. Евидентна је уиграност појединаца и фудбалско умеће које су стицали у локалном ФК „Стражилово“ или пак у другим клубовима, али сви одреда зраче позитивном енергијом. Укупан биланс досадашњих сусрета је нерешен, мада је у последњем мечу „Дока“ победила са резултатом 3:2.
- Памтим некадашње утакмице као врло леп период у животу – каже Бојан Варинац, који сада чини део сениорско-ветеранског тима. - Играло се као и сада, прво деца, па онда одрасли. Када би нам старији дозволили да играмо изгледало ми је као да нам дају цео свет.
Лепа сећања и код Дарка Ђураковића буде некадашњи фудбалски мечеви са „Чератом“. Каже да му је драго што су млађи поново покренули сусрете јер је битно дружење и да је боље да су деца на ливади, односно терену него за рачунарима и таблетима. По његовим речима некада је било више екипа. Организовани су и турнири на које је долазила пубика из других делова Карловаца, уз живу музику, котлић или роштиљ. Са смешком каже да је сада „треће“ полувреме ипак најлепше, јер тада на ред долази гозба.
Корона је покренула људе из два суседна насеља на заједништво и дружење, надајмо се да их неће натерати да од тога одустану на дуже време.
З. Милосављевић
