Како је на оснивачком скупу у суботу у патријаршијској резиденцији у Сремским Карловцима рекао епископ сремски Василије, за 33 године, колико је на челу Епархије сремске, изречено је са свих страна мноштво идеја и планова који се тичу тог бисера Фрушке горе, али мало тога је реализовано.
– Осврнемо ли се око себе, видећемо шта су нама оставили наши преци, у првом реду патријарх Георгије Бранковић, и треба да се запитамо шта је то што ћемо ми учинити за Карловце – рекао је владика Василије. – Мислим да смо ми ти који треба да учине нешто за своје место и да изнесемо предлог пред доносиоце одлука на државном нивоу. Ако ми то не учинимо, нико неће. Под овим кровом доносиле су се значајне одлуке у прошлости, поготово у време када су патријарси столовали под њим. Карловци поседују огроман капитал, који није искоришћен. Титула Европске престонице културе, коју ће Нови Сад, укључујући и Карловце, носити 2021. године, изазов је за све нас и обавеза да делујемо.
Као платформа деловања тог тима, по мишљењу владике Василија, треба да послужи пројекат „Сремски Карловци – свесрбски и србско-европски дипломатски центар мира и миротворства” академика Међународне словенске Академије Војислава Д. Девића, који садржи више од 20 предлога за буђење, обнову и одржави развој Карловаца у 21. веку.
Тај Девићев пројекат, по речима почасног грађанина Сремских Карловаца проф. др Драгана Данкуца, добио је и усмени благослов патријарха Иринеја и подршку председника општине Ненада Миленковића.
– Божјом промишљу смо се састали ове године када се обележава осам векова аутокефалије Српске православне цркве – рекао је др Данкуц. – Са свим оним што до почетка заседања Сабора Српске православне цркве 9. маја буде још као идеја уграђено у тај документ, требало би иступити и пред то највише тело СПЦ, потом и друге државне институције.
На суботњем скупу било је речи и о јединственом закону о Сремским Карловцима, чија израда је поново у току. Како је напоменуо Миладин Калинић, који је био на челу Сремских Карловаца у време када је тај лекс специјалис донет, почев од 1992, годишње се на основу тог документа у обнову карловачких знаменитости улагало милион динара. До 2000, када је, иако важећи, престао да се примењује, по његовим речима, ревитализовано је 17 објеката.
Постигнута је сагласност да се реактивира иницијатива да Карловци добију статус града, који су први пут стекли царским манифестом 1881. године, а поднет је и предлог да се подигне споменик Петру Цетињском, који је хиротонисан у Доњој цркви 1784.
Зорица Милосављевић
