Волонтерка у Удружењу за заштиту животиња СПАНС Дина Ђушић седам година је члан тог удружења, а за то време је, захваљујући несебичности и спремности да слободно време посвети бризи о животињама, успела да нађе топао и сталан дом за више десетина паса и мачака. Грађане саветује када имају недоумице о напуштеним или повређеним животињама, а за љубимце је отворила и врата свог дома па тако стан дели с пет мачака и псом.
– За удружење СПАНС сам сазнала путем „Фејсбука” – присетила се Дина. – Одмах сам се одушевила и помислила да ћу, када будем видела неку напуштену или угрожену животињу, имати кога да позовем и она ће одмах бити збринута. Међутим, убрзо сам увидела да ствари не функционишу тако. Прво сам ишла на СПАНС-ова окупљања да испитам ко су све чланови, шта раде и да ли ће ми се уопште читава идеја свидети. Потом сам учествовала у акцијама скупљања хране, организовању превоза, али сам пријављивала животиње које сам проналазила и помагала им. Био је то одличан осећај јер сам сваки пут била сигурна у то да сам урадила нешто сјајно и да сам некоме променила живот набоље.
За Дину је прекретница био одлазак на Клису, где се налази СПАНС-ов смештај за 15 паса о којима воде рачуна волонтери. Наша саговорница је признала да је, чим је крочила тамо, знала да више нема повратка и да јој се помагање животињама и људима да пронађу савршеног љубимца „увукло под кожу” те да би, уколико би престала да обилази „СПАНС-ове псе” и брине о њима, осећала да их је изневерила и напустила.
Дина не крије да јој волонтирање одузима много времена јер јој је „живот срастао с Удружењем”. У слободно време обилази псе у смештају на Клиси, води их код ветеринара, шаље потенцијалним удомитељима упитнике које је неопходно да попуне, договара се и саветује с другим волонтерима и грађанима... Непрестано се труди да напуштеним четвороношцима пружа љубав, тражи им дом, обезбеђује храну...
– Понекад грађани упуте критику зашто и како не можемо више да урадимо за животиње или макар да им нађемо смештај – казала је Дина. – Нажалост, чињеница је да немамо способност да свакој јединки у сваком тренутку помогнемо. Ипак, оно што ја могу да урадим може свако. Није тешко усликати пса, огласити га на „Фејсбуку”, поделити објаву или макар привремено склонити маче с улице у своје купатило. Можда ће неко видети ту објаву, а маче ће за три дана бити удомљено или ће се чак за то време изнаћи још боље решење... никад се не зна.
Као и свако од нас, и Дина има напорних и стресних дана. Како је казала, то није посао за сваког јер је неопходно поседовати велику емпатију и не стављати себе на прво место. Међутим, по њеном мишљењу, нема бољег осећаја него када успе да удоми пса или мачку и када види да је постао нечији вољени љубимац јер тада је сигурна у то да је нешто добро урадила и да јој живот није бесмислен.
– Свако треба тако да размишља – јасна је била наша саговорница, и додала да је свесна тога да не може спасти све псе у овом граду, али да може макар једном да помогне. – СПАНС ми је у живот донео дивне људе, које доживљавам као породицу јер, осим животињама, помажемо и једни другима, а одазивамо се и на разне хуманитарне акције, уплаћујемо СМС поруке... Људима бих поручила да отворе срце, „пусте кочнице” и да не стваљају себе на прво место јер, ма шта да се ради у животу, можда се мора проћи трновит пут, али када усрећите неког, сав стрес се заборави и постане неважан.
Конкурс „Херој улице”, који организују лист „Дневник”, „Новосадска телевизија” и „Колор прес група”, отворен је до 15. децембра. Сви суграђани који познају или у свом комшилуку имају некога ко нешто чини за срећу других, бави се нечим занимљивим, хуман је, брине о старијима или им помаже, збрињава и храни животиње, или некога кога деца много воле, могу их пријавити на имејл-адресу herojulice021@gmail.com.
С. Ковач
