ИСПРАВЉЕНА НЕПРАВДА ПРЕМА ЗАБОРАВЉЕНОМ КАРЛОВАЧКОМ СЛИКАРУ Урош Кнежевић добио мурал и сокак
Признати српски портретиста 19. века, родом из Сремских Карловаца, Урош Кнежевић, централна је тема два пројекта која је у том месту окупила велики број учесника, као и публике на завршници једног од њих, одржаној на Видовдан.
Центар за историјску реконструкцију, уметничко и занатско стваралаштво „Нова српска ренесанса“ творац је вишенаменског пројекта посвећеног том сликару под именом „Стазом Уроша Кнежевића“ у који се укључила и неформална група „Мурализам“, па је као резултат тога на бочном зиду куће у Митрополита Стратимировића 98 настао мурал с ликом Уроша Кнежевића, а сокак на који „гледа“, назван је Стазом Уроша Кнежевића.
– Овом подухвату допринос је дало двадесетак учесника „Мурализма“ и исто толико из „Нове српске ренесансе“. Био је то спој младости и старости, искуства и неискуства. Целу заједницу смо укључили у овај вид стваралаштва. Урош Кнежевић је незаслужено потиснут. У октобру се навршава 150 година од његове смрти и наша је жеља да га вратимо у сећање заједничким радом и да укажемо на то да је он историјска личност, веома битан сликар у раздобљу од барока до романтизма – рекао је покретач пројекта Немања Апатовић, отварајући мурал.
Оснивач „Муралиста“ Олга Рабреновић наглашава да су у његовом настанку учествовали и ученици из ОШ „23. октобар“. Процес израде подељен је био у три етапе.
– Ја сам постављала цртеж, Немања Апатовић је био задужен за портрет Уроша Кнежевића, а Угљеша Цолић је радио пејзаж Карловаца – објашњава Олга Рабреновић. – Договорили смо се да кроз пејзаж представимо главне мотиве и симболе Карловаца. Деца су у оквиру треће етапе радила бордуру од мотива које смо ми осликавали на гардероби, што је такође део пројекта „Мурализам без граница“.
Откривању мурала претходила је у центру Карловаца ревија одевних предмета насталих током четворомесечних радионица у оквиру пројекта. На радионицама су полазници свих генерација, од 10 до 73 годинe, чиме је премошћен генерацијски јаз, што је и концептом пројекта предвиђено, осликавали ешарпе батик техником, као и сукње и панталоне које је Тара Апатовић искројила и сашила, инспирисани мотивима са три српска зобуна из 19. века, који потичу из Рашке области.
У наставку видовданског програма уприличеног поводом завршетка пројекта „Мурализам без граница“, у седишту „Нове српске ренесансе“ приређена је промоција књига „Они су живели овде“ новинарке нашег листа Зорице Милосављевић, за које је Немања Апатовић рекао да су инспирација за пројекат и скидање вела заборава са сликара Уроша Кнежевића. У разговору са рецезенткињом књига др Горданом Петковић изнети су детаљи о настанку обе књиге као и мање познате чињенице о неким од породица које су обухваћене у делима.
О Урошу Кнежевићу било је речи и у оквиру представљања новог, 13. броја часописа „Уметност пре свега” (УПС) посвећеног савременој уметности и култури. Ауторка текста о Кнежевићу у том броју УПС-а историчарка уметности Андреа Сокић истакла је да је важно оживљавати сећање на неке личности које су стицајем историјских околности незаслужено пале у заборав.
– Урош Кнежевић није безначајан сликар у историји уметности – рекла је Сокићева. – Он је први портретиста једне нове Србије, Србије која покушава да створи нову државу на старим темељима након Првог српског устанка и кроз цео 19. век.
На промоцији УПС-а говорио је и главни и одговорни уредник часописа др Угљеша Цолић.