Поставка, коју чини избор дела Романа Јакобсона, као и литература о њему, може се погледати од 17. децембра до 2. јануара 2021. године у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту www.bms.rs.
Аутори изложбе су Татјана Богојевић и Мирко Димић, уредник Селимир Радуловић.
Рођен и школован у Москви, студирао је лингвистику, историју књижевности и фолклор, а докторирао у Прагу, 1930. Од самог зачетка студија истакао се као један од најбољих студената језика, усмеравајући своје истраживачке и интелектуалне напоре ка функцијама језика и потешкоћама са којима се језик сусреће.
Био је водећа фигура Московског лингвистичког круга и учествовао у московском активу светске авангардне уметности и поезије. Један је од утемељивача Прашког лингвистичког кружока и коаутор Теза Прашког лингвистичког кружока (1929). Каријеру универзитетског професора започео је у Брну на Масариковом универзитету, а преко Скандинавије (1939– 1941) одлази у САД (1941), где остаје до краја живота.
Основао је Њујоршки лингвистички кружок (1943) и гласило Word, предавао je на Колумбијском универзитету (од 1946) и на Харварду (од 1949. до пензионисања). Иако је Роман Јакобсон у складу са програмом прашке школе, као њен најеминентнији члан, највише пажње поклањао истраживању фонологије и дистинктивних обележја његова научна делатност била је вишеструка. Харвардска славистичка школа, коју је Јакобсон основао, и данас је једна од најрепрезентативнијих у свету. Био је и почасни професор на МИТ-у, почасни доктор 25 универзитета и члан 9 академија наука.
Најважнија дела Романа Јакобсона, преведана на српски језик, су: Огледи из поетике, Лингвистика и поетика, Шест предавања о звуку и значењу, Тезе Прашког лингвистичког кружока, Темељи језика (са М. Хелијем).
