КА­КО СЕ ОУЛУ И НО­ВИ САД СУ­СРЕ­ЋУ КРОЗ ЗА­ЈЕД­НИЧ­КУ МИ­СИ­ЈУ ДИ­ГИ­ТАЛ­НЕ УМЕТ­НО­СТИ И ДРУ­ШТВЕ­НЕ ИН­КЛУ­ЗИ­ЈЕ Се­вер­на и ју­жна тач­ка Евро­пе спо­је­нe кроз кре­а­тив­ни ди­ја­лог

Иако де­лу­је као ти­ха арк­тич­ка ме­тро­по­ла, Оулу је из­ра­стао у јед­но од нај­сна­жни­јих сре­ди­шта ди­ги­тал­не умет­но­сти у Евро­пи, ко­ри­сте­ћи сво­је ака­дем­ске и тех­но­ло­шке ре­сур­се ка­ко би спо­јио умет­ност и дру­штве­ни раз­вој. 

Оно што Оулу чи­ни по­себ­но за­ни­мљи­вим за Но­ви Сад је­сте на­чин на ко­ји овај град при­сту­па ди­ги­тал­ној умет­но­сти – као сред­ству ко­му­ни­ка­ци­је, обра­зо­ва­ња и осна­жи­ва­ња гра­ђа­на свих уз­ра­ста.

Оулу је по­знат по фе­сти­ва­ли­ма ко­ји бри­шу гра­ни­цу из­ме­ђу на­у­ке и умет­но­сти. Фе­сти­вал „Lu­mo Light Fe­sti­val“ осве­тља­ва град­ске тр­го­ве зи­мом све­тло­сним ин­ста­ла­ци­ја­ма, док се до­га­ђа­ји по­пут „Air Gu­i­tar World Cham­pi­on­ship“ тре­ти­ра­ју као об­лик дру­штве­не са­ти­ре и умет­нич­ког из­ра­за. 

Град ко­ри­сти ур­ба­ни про­стор као плат­но за ин­тер­ак­тив­не про­јек­те, што је кон­цепт ко­ји се све ви­ше по­ја­вљу­је и у Но­вом Са­ду – кроз ини­ци­ја­ти­ве у окви­ру Ка­ле­и­до­ско­па кул­ту­ре, улич­не умет­но­сти и ди­ги­тал­них умет­нич­ких фор­ми у Ди­стрик­ту.

За­јед­нич­ка ми­си­ја за за­јед­ни­цу 

Оулу и Но­ви Сад де­ле за­јед­нич­ку иде­ју: ме­диј­ска умет­ност ни­је ре­зер­ви­са­на са­мо за га­ле­ри­је и ака­де­ми­је, већ мо­ра би­ти до­ступ­на ши­ро­кој за­јед­ни­ци. У Оулуу, број­не ини­ци­ја­ти­ве ци­ља­ју на укљу­чи­ва­ње де­це и мла­дих, кроз ди­ги­тал­не ра­ди­о­ни­це, VR ла­бо­ра­то­ри­је и про­јек­те ко­ји по­ве­зу­ју ге­не­ра­ци­је – по­пут „City as a Playgro­und“, где де­ца ко­ри­сте ди­ги­тал­не ала­те да об­ли­ку­ју град­ске про­сто­ре из сво­је пер­спек­ти­ве.

Но­ви Сад, кроз сво­је омла­дин­ске ор­га­ни­за­ци­је, кул­тур­не ста­ни­це и обра­зов­не ин­сти­ту­ци­је, раз­ви­ја сли­чан мо­дел: где је умет­ност сред­ство ди­ја­ло­га и обра­зо­ва­ња, а не екс­клу­зив­ни про­стор.

Оулу ко­ри­сти тех­но­ло­ги­ју да би се из­бо­рио са иза­зо­ви­ма изо­ла­ци­је и уда­ље­но­сти, док Но­ви Сад ко­ри­сти умет­ност за пре­ва­зи­ла­же­ње по­сле­ди­ца тран­зи­ци­је и дру­штве­не по­ла­ри­за­ци­је. Ова раз­ли­чи­та, а опет срод­на ис­ку­ства ну­де основ за са­рад­њу – раз­ме­ну умет­ни­ка, за­јед­нич­ке из­ло­жбе, ди­ги­тал­не плат­фор­ме и еду­ка­тив­не про­гра­ме ко­ји мо­гу по­ве­за­ти се­вер­ну и ју­жну тач­ку Евро­пе кроз кре­а­тив­ни ди­ја­лог.

УНЕ­СКО мре­жа као мост 

Члан­ство оба гра­да у УНЕ­СКО мре­жи Кре­а­тив­них гра­до­ва отва­ра кон­крет­не мо­гућ­но­сти за по­ве­зи­ва­ње – не са­мо у сим­бо­лич­ком сми­слу, већ кроз ствар­не про­јек­те. Но­ви Сад мо­же учи­ти из Оулу­о­вих при­ме­ра одр­жи­вих кул­тур­них по­ли­ти­ка и ра­да са шко­ла­ма, док Оулу мо­же пре­по­зна­ти Но­ви Сад као кључ­ног парт­не­ра на Бал­ка­ну у обла­сти пар­ти­ци­па­тив­не умет­но­сти и кул­тур­не де­цен­тра­ли­за­ци­је.

За­јед­нич­ка плат­фор­ма ме­диј­ских умет­но­сти омо­гу­ћа­ва да се из­гра­ди мост не са­мо из­ме­ђу две зе­мље, већ и из­ме­ђу раз­ли­чи­тих кул­тур­них мо­де­ла – тех­но­ло­шки раз­ви­је­не нор­диј­ске кул­ту­ре и сна­жног ме­ди­те­ран­ског ду­ха Бал­ка­на. И је­дан и дру­ги град ну­де је­дин­стве­не од­го­во­ре на пи­та­ње: ка­ко тех­но­ло­ги­ју учи­ни­ти ху­ма­ном, умет­ност до­ступ­ном и град – ин­тер­ак­тив­ним?

Но­ви Сад и Оулу до­ка­зу­ју да кре­а­тив­ност не по­зна­је ни ге­о­граф­ске ни кли­мат­ске гра­ни­це. У вре­ме­ну ди­ги­тал­них тран­сфор­ма­ци­ја, упра­во кроз ова­кве гра­до­ве свет учи ка­ко да по­ве­же бу­дућ­ност са иден­ти­те­том, тех­но­ло­ги­ју са емо­ци­ја­ма и умет­ност са сва­ко­дне­ви­цом.