Сада већ давне 1994. године, чланови управног одбора ТК „Југовић” одлучили су да оснују штампани медиј, па је првенствено планиран само билтен који би пратио спортска дешавања. Тадашњи председник клуба Живан Милутинов Жица предложио је спортском новинару и вишедеценијском сараднику „Дневника” Милану Грбићу, да сакупи неопходан материјал с којим би обухватио теме ширег спектра.
У почетку се формат новина драстично мењао, од првог броја када су биле штампане на папиру Б5 величине, па до другог издања које је било знатно веће и по димензијама било попут некадашње московске „Правде”. Како је и ова друга опција због габаритности била незгодна каћким читаоцима, уредници и сарадници листа решили су да од наредног броја промене величину у А4 формат, који је и дан-данас актуелан.
– Окупили су се ентузијасти који су хтели да сарађују и да помогну свом селу, иако нису били школовани новинари – истиче главни и одговорни уредник „Каћких новина” Живан Милутинов Жица. – Код нас су долазили и сви млади који су желели да студирају журналистику или су били заинтересовани за информатику. Редакција је временом напредовала, тираж се мењао, као и просторије у којима су се сарадници окупљали.
Тако је од почетних 500 примерака, сваког месеца тираж растао до 1996. године, када је достигнут рекорд од 5.500 бројева, који су тог месеца продавани и у Будисави и у Ковиљу. У раној фази, ово гласило је било прилично актуелно, те је преносило све што се дешавало у Каћу.
Током деведесетих година прошлог века, „Каћке новине” излазиле су једном месечно, све до 24. марта 1999. године када је НАТО алијанса започела бомбардовање СР Југославије. Тада је уредништво одлучило да објављује ратна издања, па су тако сваке среде новине излазиле на 20 страна. После завршетка агресије, каћки лист је наставио редовно да информише мештане једном седмично док није настала Светска економска криза, те је од 2009. године поновно враћена пракса месечних издања. У плодном периоду каћког новинарства, који је трајао читаву деценију, носиоци највећег дела посла били су тадашњи главни и одговорни уредници Милан Грбић, Горан Накомчић и Иван Никановић.
Међу истакнутим сарадницима листа било је оних који, нажалост, више нису међу нама, Данило Маринковић Дача, чије су укрштенице и анаграми натерале Каћане да мозгају, Стева Јовановић, са занимљивим и духовитим колумнама, као и Ференц Ковач, који је био познати композитор и музички продуцент.
Вишедеценијски допринос новинама и даље дају Ана Јовичић, Милка Орландић, Владимир Спремо, Фрања Шнаутил, Пела Чегар, Снежана Стојшин, Љубица Стојшин, Душанка Милутинов и многи други.
Реакција Каћана након првог броја
Након појављивања „Каћких новина” 1994. године мештани војвођанског села били су прилично задовољни, па су тако пружили подршку уредништву уз неколико сугестија.
– Поштовани уредниче и новинари-сарадници. У Каћу је са радошћу дочекан први број „Каћких новина”. Међутим, већ после неколико дана, није их било у продаји, па Вас стога молимо да други број штампате у више примерака... У истом писму читалац хвали наша настојања да „Каћке новине” буду још афирмативније, садржајније, да се штампају на већем формату и обећава да је уз нас. Писмо је послао Небојша Радин из Каћа и ми му се од срца захваљујемо – писало је у другом издању каћког листа.
– Сматрам да наше новине нису више толико актуелне, али да смо својевремено постали хроничари једног места – истиче Милутинов. – Од 2010. године па надаље трудимо се да све што се догоди у селу остане записано у историји и да на прави начин обележи један период живљења.
Он наглашава да многа општинска места у околини Новог Сада ни данас немају локално гласило, а да Каћ као приградско насеље негује новинарску традицију већ три деценије.
– Новине сада само преживљавају, тражимо право решење да их предамо Месној заједници Каћ – наводи Милутинов. – У нашем селу има много ствари које заслужују да им се посвети пажња. Има много младих и успешних Каћана, као и оних са обичним и необичним хобијима. Потребно је пратити рад месне заједнице, школе, рукометног и фудбалског клуба, али исто тако треба представити наше привреднике и фирме, које су нове или трају већ неко време.
Главни и одговорни уредник „Каћких новина“ уочава да највећи проблем тренутно представља недостатак младих људи који због минималне финансијске зараде све мање желе да сарађују. И поред тога, он се узда у будуће генерације које ће волети своје село и дати допринос месту у којем живе.
Александар Чегар
