Кад металци интерпретирају Шумановића

Иако их најчешће сматрају грубим занимањима, машинске струке могу бити и те како креативне и префињене, што на веома сликовит начин показује и професорка стручних предмета

 у Средњој машинској школи у Новом Саду Ивана Влајков. И сама динамична личност с израженим афинитетима према уметности, а мастер инжењерског машинства, Ивана и њени ученици се већ годинама боре против, како она каже,

„блејања”, кроз учешће у најразличитијим креативним пројектима, неуморно трагајући за наредним идејама. Тако су ученици трогодишњег смера Оператер машинске обраде, предвођени професорком Влајков, недавно на себи својствен начин обележили 120 година од рођења великог сликара Саве Шумановића - прављењем својеврсне реплике његовог дела „Црвени зид”.

– Када је кренуло обележавање 120 година од рођења сликара, одабрали смо једну његову слику, која ми се допала због композиције, али и јер је Шумановић у том периоду стварања имао обичај да црним оивичи контуру – сећа се Ивана Влајков. – Ту сам направила спону с нашим материјалом и урадили смо такве контуре, али од метала. Направили смо просторни цртеж у три димензије, који је поприлично велик и тежи готово 15 килограма, па делује доста монументално.

Просторни цртеж Иваниних средњошколаца приказује Шумановићеве познате купачице у једној новој, али компактној целини. На посао су прионули прошле зиме, требало им је шест недеља, а тај необичан подухват успели су да изведу уз помоћ професора Школе за дизајн „Богдан Шупут” Ђуре Радишића. У пројекту обележавања годишњице Шумановића придружило се и девет академских уметника из школе „Богдан Шупут“, и свако је у свом домену дао допринос виђењу дела тог сликарског мајстора. Укупно је створено 50 радова који су, по Иваниним речима, „испунили сврху и прошетали се по Србији”, а прва станица је Нови Бечеј. После 15. јануара изложба је одатле кренула по целој Војводини, а задржаће се и у Новом Саду, а касније можда, нада се професорка, обиђе и остатак Србије.

Нашој саговорници и њеним ученицима то није било први пут да сарађују с колегама из Школе за дизајн. Пре неколико година су радили и на обележавању стогодишњице рођења Богдана Шупута, по коме Уметничка школа носи назив. Тада су Иванини ученици златари правили накит од бакра, инспирисан Шупутовим карикатурама које је цртао када се школовао у Паризу.

– Пошто је то било у периоду између два светска рата, период арт декоа, направили смо монтажно-демонтажни накит на којем смо изгравирали његове карикатуре. То је веома заинтересовало и децу и мене, а када сам видела какав је тада био одзив код ученика, наравно да се ни тренутка нисам двоумила око поновне сарадње са школом „Богдан Шупут“ – каже Ивана Влајков.

Та професорка технологије браварских радова и техничког цртања с двадесетогодишњим педагошким искуством иза себе је, са својим ђацима златарима, и редован излагач на Источноевропском сајму накита. Пошто ове године није било тог профила у новосадској Машинској школи, с браварима је направила још један необичан излет у уметност – изложбу чекића.

– Скупили смо 24 чекића из пет различитих заната, а прикључиле су  нам се и Средња машинска школа из Чачка, која је отворила уметничко одељење и баве се обрадом дрвета и уметничком обрадом метала, као и Средња машинска школа „Политехника“из Београда, чији су златари излагали накит од бакра и месинга. Ту је и започела сарадња с Музејом града Новог Сада, која ће вероватно бити крунисана тако што ћемо те чекиће уобличити на неки начин и поклонити Граду. Реч је о чекићима који су се користили у Војводини, а такве збирке алата нису уобичајене – каже Ивана Влајков.

Када је реч о тавим и сличним акцијама професорке Влајков, машинци су, по њеним речима, увек ради за сарадњу. Све то углавном, каже Ивана, почиње наивно, одласком у неки музеј или галерију, на изложбу из које могу повући паралелу са својим занимањима. Деци је, саветује она, потребан такав стимуланс.

– Не можемо стално да вртимо једну исту причу, и, у тежњи да направимо неку живост, покупимо се и одемо у Музеј Војводине да видимо како је пећински човек обрађивао метал, и то има одличан пријем код ђака. Кустоси нас проведу кроз изложбу, а уз то се прошетамо лепом Дунавском улицом, и то нам све шири видике и чини нас бољим људима. Можемо чак и да направимо селфи у Музеју! Поента је да радимо нешто занимљиво у школи и да не „блејимо” – уверава професорка Влајков.

Д. Ристић
 

У припреми нова изложба

Ивана Влајков и њени ученици припремају још једну несвакидашњу изложбу, на којој ће изложити штитове, својеручне творевине, у сарадњи с Музејом Војводине. Све је инспирисано једном посетом Музеју где су видели келтског ратника с офанзивним и дефанзивним наоружањем.
– Завршавамо наших десет штитова које смо заједно дизајнирали – објашњава Ивана Влајков. – Мало смо се пошалили те  је на сваком комаду велико почетно слово дела града из кога ученик долази, па тако имамо штит с великим „Ф“ као Футог, „А“ за Адице, „Д“ за Детелинару, али и „Ђ” за Ђурђево... 
Изложба тих штитова очекује се на пролеће у Музеју Војводине, екипа из Уметничке школе помоћи ће им да направе каталоге, а у припреми су и сувенири, па чак и перформанс у Дунавском парку.

EUR/RSD 118.4779
Најновије вести