Умеће да се измашта годишњи одмор у свом граду, али и да се свој град посматра из визуре туристе, довела је до масовније посете Каменичком парку, који може да вам испуни половину дана - шетња и истраживање - у свој својој лепоти. Лако је бити задивљен у непознатом граду, али како себе изненадити у свом и посетити места које нисмо дуго, биће тема и у наредним недељама, јер како изгледа, још неко време ћемо морати да се задовољимо оним што имамо. На срећу, имамо пуно прелепих места да посетимо у Новом Саду, поготово уколико користимо дане одмора и нигде не журимо. Можемо да уживамо и будемо срећни што живимо баш надомак Дунава и Фрушке горе, шетамо прелепим новосадским улицама или испијамо кафу натенане на Тврђави.
Новосађани су поносни на Дунавски парк са Исом и Бисом, Футошки у ком се сада налази и заштићено дрво гинка, али и најмања европска жаба, Железнички, Лимански... међутим Каменички парк ће вас одушевити, не само за првомајске празнике када је тешко наћи место у хладу. Посетите га управо ових дана и допустите да вас задиви.
Час историје – како је парк настао
Парк настаје изградњом дворца, који је смештен у доњем делу Сремске Каменице. Дворац је почео да гради гроф Иштван Марцибањи, саветник Марије Терезије. Изградња дворца почела је крајем 18. века давне 1793. године, а садашњи облик добио је 1834. године. Половином 19. века дворац преузима породица Карачоњи, након што се грофица Марија Марцибањи удала за грофа Гвида Карачоњија из Новог Милошева (где се такође може видети дворац ове породице).
У власништву породице Карачоњи дворац остаје све до Првог светског рата. У периоду између два рата, парк је променио неколико власника. Након Другог светског рата, Каменички парк и дворац су проглашени друштвеном својином, а након тога и културним добром. Међутим, и даље се на таблама у парку може прочитати презиме његовог првог власника.
Парк који је стар скоро као и сам град, заиста крије посебну драж. На самом уласку дочекаће вас нове и чисте клупе, а ширина зеленила, сређене стазе, постављене соларне лампе, па и језеро у ком се сада налазе процветали локвањи, натераће вас да застанете и помислите: “моје село лепше од Париза”! Свакако јесте, само га тако некад не посматрамо. Шетачи могу да уживају обележеним, али и земљаним стазама, које ће вас довести на каменичку плажу, где се поглед пружа на Рибарско острво и Штранд или уживати у скупљању речних шкољкица које је река избацила да се суше на обали. Кроз парк можете прошетати и вођени таблама на којима ћете прочитати које све птице посећују парк, а овде ћете их и чути, за разлику од градске вреве у којој се птичји глас (скоро) потпуно изгубио. Чућете и како дрвеће плеше по ветру или се сакрити у дубоки хлад крошњи и удисати чисти ваздух.
Можете и тражити три преостале сфинге које су остале за породицом Карачоњи, након изградње дворца Марцибањи-Карачоњи надомак парка још у 19. веку, а парк је грађен по узору на енглеске пејсажне вртове. У склопу парка се налазило шеталиште уз Дунав, који се данас са главне стазе не може видети кроз крошње дрвећа, али свакако можете сићи до плаже стазицама. Уколико изађете из парка код Моста слободе, можете се и спустити до бетонираног прилаза за чамце, а туда опет стазицом, померајући мало гране врба, завршити опет на плажи. Парк је некада имао и стазе за јахаче, али данас има обележене стазе за оне који желе да yогирају, иако многи од њих трче и бетонским путем. Иако је бициклистима забрањено да се возе парком, има их прилично, али никоме не сметају. Парк је довољно велик да прими све који су се ту обрели да уживају у његовој лепоти.
Час природе – најстарији новосадски храстови
У средини Каменичког парка налази се видковац, Брежуљак ружа, где се налази пет стубова, налик на пет римских војника. У близини се налазе два најстарија стабла храста у Новом Саду, која су посађена 1805. године. Од старих језера, остала су свега два, која су данас сређена и пуне се водом из извора, а поток тече даље до Дунава, баш подно силаска са Моста слободе, а пре уласка у Каменички парк са друге стране. Две трећине парка налази се данас под шумом, у ком доминирају липа, јавор и храст, али се могу видети и црни и бели бор, црвени храст и дивљи кестен.
Уколико кренете стазом највише од језера, стижете брзо и до извора, а парк је немогуће у једној шетњи истражити, уколико сте у “статусу” туристе. Као и у неком другом граду, један дан није довољан да се открију све лепоте, тако је и кад је о овом парку реч.
Дунавска стаза је најлепше шеталиште у Каменичком парку, али се чешће користи стаза која полази од тунела и рачва се у две мање стазе, од којих једна води до Дечјег села. Уколико наставите другом стазом и изађете из парка до ког сте стигли пешке из Новог Сада преко моста, чека вас прелепа каменичка долма са које можете посматрати одсјаје Дунава и гледати контуре Рибарског острва које је данас живље него икад пре.
Највећи новосадски парк има од децембра 2008. године статус споменика природе и под заштитом је државе. Простире се на 33 хектара, а са дворцем представља непокретно културно добро и културно-историјско целину од великог значаја.
Уколико желите да направите себи угођај за време одмора, а нашли сте се у самом центру Новог Сада и пије вам се лепа кафа, свратите у “Комбинат” на адреси Булевар Михајла Пупина 5 и наручите кафе лате. Уз то пробајте и “имуно микс”, свежи воћни сок да вас охлади по врелом летњем дану.
Ова комбинација је одличан предах како људима који раде, тако и кад сте на годишњем одмору. Можете позвати и пријатеља да вам прави друштво уз кафу, али поштујте све мере заштите и брините о себи. Савет плус је да пробате и храну из њихове кухиње, сигурно ћете доћи опет.
У потрази за слатким домаћим лубеницама, а не осушеним грчким које су нас превариле да раније почнемо сезону лубеница, препоручујемо вам два места где ћете сигурно купити одличну домаћу лубеницу.
Прво се запутите на Лиманску пијацу и тражите тезгу Дејана Денића који продаје мале слатке домаће лубенице, а доноси их и на кућну адресу.
Друго место у граду где ћете сигурно купити одличну домаћу лубеницу из Шајкаша је у Улици Илариона Руварца, преко пута месаре “Штранд”. Када видите велику таблу на којој је написано “Шајкаш”, то је знак да закочите и кући понесете бар једну лубеницу. И запамтите, лубеница се не носи у кеси, већ се грли док се носи!
Уколико сте близу Дунавског парка, свратите на ручак у “Гондолу” и наручите детокс салату. Право освежење за вреле дане, које ће заситити и највећег гурмана, а при том му неће пасти тешко на стомак. Ова салата се прави од много пресног поврћа, а зачињена је одличним дресингом и инђиским орасима који ће вас дуго држати ситим.
Уколико више волите да једете код куће, ево савета за нашу детокс салату: једна четвртина главице броколија, шоља кеља, 30 грама руколе, једна четвртина главице љубичастог купуса, једна свежа цвекла, три шаргарепе, пола авокада, шака брусница, млевено семе лана и празилук. Пуно енергије за савршен летњи дан.
Текст и фото: Маша Стакић
