Иако је то резбарење, односно карвинг, настало пре 700 година у Тајланду и Јапану, тек недавно је дошло и у нашу земљу, те у Србији тренутно има свега десетак мајстора који се озбиљно тиме баве и који освајају награде. Павел је наш вицешампион, а ту титулу је освојио 2013. године на међународном такмичењу у Ковачици.
– Све ме инспирише јер ме дух, односно дар који сам добио од Бога, стално вуче да истражујем и идем напред – објашњава наш саговорник, показујући нам како се лубеница резбари.
Истина, припремио ју је претходне ноћи и два сата му је требало да направи уверљив цвет. За посао му је потребан танак ножић и још нешто од прибора уз који делу даје последњи „гланц”. Прави све – од цвећа, до ликова младенаца и разних дечјих мотива.
– Важно је да замислите оно што радите јер ту нема цртања и припреме. Креће се ножићем и ствара се слика, а битно је да се одреди где је почетак. Онај ко гледа не треба да зна где је почетна тачка, а где крај – каже Павел.
Свако дело је уникат и прича за себе. Осим што је све јестиво, пре него што заврши у стомацима, бива овековечено на фотографији, што је све скупа и основни смисао карвинга. Како каже наш саговорник, до сада је изрезбарио око 400 лубеница.
– Лубеница има своје природне лепоте, односно три боје. Најпре скинем кору јер је тешко радити на њој, али је касније искористим као декорацију у виду листова. Какве ће боје бити зависе од зрелости лубенице, а не од сорте – прича Павел, који сада држи часове младим куварима који желе да раде на броду или у иностранству, те су им потребне додатне вештине. – Веома сам пажљив и можда и превише нежан јер радим оно што волим. Знам да ће некога мој рад обрадовати.
Павел се недавно вратио из Словачке, где је изрезбарио десет лубеница, а данас ће „наступати” на „Фијакеријади” у Равном Селу. Како каже, није важно колико комада ће урадити, већ је смисао учествовања на манифестацијама да људи виде како се ради карвинг и да је то дело људске руке, а не неке машине. Лубенице су нешто што му отвара врата у свет.
Л. Радловачки
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
