СКРИВЕНИ БИСЕР ПЕТРОВАРАДИНА: Зелена кућа која памти три века историје

Изграђена је у првој половини 18. века, када је утврђење још увек било стожер административне и војне власти монархије која је владала овим просторима. 

Ова масивна барокна зграда налази се на углу улица Београдске и Лисинског, где данас обележава један од најстаријих урбаних трагова историје Подграђа. 

У доба када је Петроварадин био једна од најзначајнијих тврђава у Хабзбуршкој монархији, Магистрат није био само још једна зграда. Он је служио као седиште градске управе и канцеларије градоначелника (бургермајстера) које су управљале свакодневним животом урбаног подручја Подграђа. Просторије у приземљу и на спрату биле су дом различитих административних служби које су надзирале пореске послове, правну регулативу и војне обавезе локалног становништва. 

Грађански барок Подграђа

Иако на први поглед ненаметљива, зграда Магистрата поседује јасан архитектонски идентитет типичан за рани грађански барок Подграђа. Њена вредност није у раскоши, већ у мери и пропорцији. Масивни зидови од опеке, једноставно малтерисани и бојени, носе утисак трајности и стабилности, каква се и очекивала од здања у којем је некада била смештена градска власт. Висок кров, покривен бибер-црепом, са три наглашена оџака, додатно појачава вертикалу објекта и визуелно га издваја у низу подграђанских кућа.

Посебну пажњу привлачи угаони еркер, дискретно избачен ка улици, као архитектонски „посматрач“ који надгледа раскрсницу Београдске и Лисинског. Тај елемент није тек декоративан: он симболички и функционално истиче некадашњу важност објекта, јер је управо са тог места власт имала поглед на јавни простор. Еркер кружног облика, у доњем делу завршен у виду обrnute купе, украшен је једноставним орнаментима у облику латица, скромним, али промишљеним детаљем који фасади даје благу динамику.

Прозори су равномерно распоређени, уоквирени једноставним малтерским рамовима, без претеране декорације. Управо та суздржаност даје згради достојанствен изглед, јер Магистрат није грађен да импресионира, већ да траје. И данас, више од три века касније, његова фасада и архитектонски склоп сведоче о времену у којем је ред био важнији од украса, а функција изнад форме, али је форма, управо због тога, остала упечатљива.

Из архиве у садашњост

Током 20. века зграда је добила нову, необичну улогу. Између 1934. и 1942. године, у тој згради  била је смештена Архива Војводине, која је овде чувала значајну грађу, мада без адекватних услова за конзервацију. Са почетком Другог светског рата документи су премештени у казамате Петроварадинске тврђаве. 

После рата објекат више није служио административним или архивским функцијама. Просторије приземља су коришћене за потребе локалне заједнице, а касније су некадашње канцеларије претворене у стамбене јединице или продавнице, чиме је зграда наставила да живи својим новим, урбаним животом. 

Споменик заборављене прошлости

Данас, мада није толико привлачан као спектакуларне барокне капије утврђења или чувени сат који, поносно, доминира тим простором, Магистрат остаје један од најстаријих очуваних објеката у самом срцу Подграђа као  сведок административних и социјалних промена у последњих три века. 

За туристе који шетају тврђавом и Пограђем, ова зграда може бити „непознати драгуљ“ архитектуре: један од ретких објеката који није искључиво војни, већ спаја цивилни и војни аспект живота у једном од најстаријих урбаних насеља у Војводини.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.